Kolike su šanse da dobijete kataraktu
Kako godine prolaze, naše telo postepeno gubi neke od svojih prirodnih „građevinskih materijala“ – supstance koje održavaju kožu zategnutom, kosti čvrstima, a vid oštrim. Promene su često neprimetne sve dok se ne pojave prvi znaci starenja: bore, bolovi u zglobovima ili zamagljen vid. Upravo iza tih procesa stoji smanjeno prisustvo kolagena i hijaluronske kiseline, koji igraju ključnu ulogu u očuvanju elastičnosti i zdravlja tkiva.
Katarakta ili siva mrena je stanje zamućenog sočiva u oku. To se dešava, jer sa godinama sočivo gubi svoju elastičnost, koja je potrebna za brzu promenu fokusa.
Mehanizam nastanka katarakte počinje kada dođe do gubitka vode, zatim do zgušnjavanja belančevina koje grade vlakna sočiva i na kraju dolazi do pojave zamućenja. To može da oteža vid i da utiče na kvalitet života.
Da li će neko dobiti kataraktu zavisi od mnogo faktora, kao što su starost, genetika, način života i izloženost suncu. Prema nekim istraživanjima, oko 50 odsto ljudi dobije kataraktu do 60. godine života, a to se povećava na 90 procenata do 80. godine.
Osim starosti, neki od faktora rizika za razvoj katarakte su i ultraljubičasto zračenje, dijabetes, hipertenzija, gojaznost, pušenje,
dugotrajna upotreba kortikosteroidnih lekova, prethodna operacija oka, hormonska terapija, visoka kratkovidost.
Kako izgleda katarakta?
Do ove bolesti obično dolazi u starosti. Katarakta kod mladih najčešće ne nastaje kao prirodni proces, već je mogu izazvati druge bolesti kao što su dijabetes, autoimune bolesti i razne upale. Osim toga, tu su, takođe, povrede, genetika i stres.
Obično se u mladim godinama bolest razvija iz centra sočiva, a zatim se pomera ka periferiji.
U starosti, međutim, kada je bolest prirodni proces, a ne uzrokovan drugim faktorima, prvo se sočivo zamuti na ivicama, a zatim se zamućenje sužava prema centru zenice i osoba postepeno gubi vid.
U ranim fazama katarakta ima malo uticaja na vid – on je pomalo zamagljen, kao da se gleda kroz mutno staklo ili vodopad (tako je na grčkom katarakta i dobila naziv).
Bez obzira na godine u kojima se katarakta javila i njene uzroke, postoji jedan način lečenja – operativni. Ukoliko je to potebno, operacija katarakte se izvodi čak i kod dece.
U SAD, na primer, oko 24,4 miliona ljudi starijih od 40 godina ima kataraktu, a njih 6,1 milion je operisalo. Belci imaju veću verovatnoću da dobiju kataraktu nego crnci ili hispanici. Crnci su, takođe, manje skloni da se operišu od katarakte nego belci.
Da li se katarakta može sprečiti?
Iako postoje različita mišljenja oko toga da li se katarakta može sprečiti, brojna istraživanja pokazuju da određeni hranljivi sastojci i dijetetski suplementi mogu zaustaviti i usporiti razvoj katarakte.
Jedna od teorija nastanka katarakte je da su mnogi tipovi ove očne bolesti uzrokovane oksidativnim promenama u sočivu ljudskog oka.
Studije pokazuju da voće i povrće sa visokim sadržajem antioksidanasa pomaže u sprečavanju određenih tipova katarakte.
Jedno desetogodišnje istraživanje u kom su učestvovale žene doktori, pokazalo je da je povećan unos vitamina E, karotenoida, luteina i zeaksantina u hrani povezan sa znatno manjim rizikom od razvoja sive mrene.
Iako ne postoji siguran način da se izbegne katarakta, postoje neke mere koje mogu da smanje rizik ili da odlože njeno pojavljivanje. To su redovni očni progledi, nošenje odgovarajućih naočara ili kontaktnih sočiva, korisšćenje sunčanih naočara, kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi, održavanje zdrave telesne težine, prestanak pušenja, smanjenje konzumacije alkohola, hranua bogata antioksidansima, kao što su beta-karoten, omega-3 masne kiseline, vitamin C i vitamin A.
Kapi za kataraktu
Ne postoje oftalmološke kapi koje mogu efikasno „izlečiti” ili ukloniti katarakt.
Postoje kapi za oči koje se ponekad nazivaju „kapi za kataraktu”, a koje sadrže brojne hranljive materije koje mogu pomoći u održavanju opšteg zdravlja očiju i usporiti razvoj katarakte.
Katarakta „sazri” kada se sočivo potpuno zamuti i ne propušta svetlost do mrežnjače. To je jedan od najtežih oblika katarakte i može da dovede do potpunog gubitka vida, zato kataraktu treba operisati pre nego što se to dogodi.
Kada katarakta dosegne tačku kada značajno ometa vid i svakodnevne aktivnosti, hirurško uklanjanje zamućenog sočiva i zamena veštačkim sočivom je najefikasnija opcija.
Operacija je potpuno bezbolna, obično se izvodi pod lokalnom anestezijom, traje vrlo kratko – obično 15-30 minuta, a većina pacijenata se otpušta kući istog dana.
Cena operacije varira u zavisnosti od same klinike, vrste sočiva koje se ugrađuje i metode operacije.
