Dobro činiti

Čovek ima potrebu da dobro čini. To je njegovo pozvanje. I uslov njegovog opstanka. Samim tim i uslov opstanka sveta, opstanka života na zemlji, datoj čoveku da njome gospodari.

Kada čini dobro, tada se čovek ostvaruje kao kreativno i stvaralačko biće u onome što je njegovo naznačenje. Zadobijajući blagodarnost, on postaje konzument ljubavi iz kosmosa, od ljudi i svega živoga. A ljubav je ne samo najviša vrlina nego i najvažnija hrana. Dobivši ljubav, čovek se osnaži, postaje poletniji, delotvorniji. To zapaža F. M. Dostojevski, pa kaže: „Kako je život lep kad učiniš nešto dobro i pravedno.”

Sveti apostol Pavle poziva: „Dobro činiti da nam ne dosadi, jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako ne malakšemo.” Poučava da „dok imamo vremena, činimo dobro svima, a osobito svojima po veri”. 

Izdržati do kraja

Naš narod tu spoznaju, iskustveno potvrđenu, pretače u poslovicu: „Dobro čini, pa se dobru nadaj!”

Da ne bismo na tom putu malaksali, patrijarh srpski Pavle opominje: „Na putu dobra izdržati do kraja.”

Dobro činiti, znači biti u službi zajednice kojoj pripadate. Delom svojim pridonositi baštini njenoj. A time i sebe izgrađivati. Kao što svaki cvet doprinosi da bašta bude lepša, tako i svaki čovek ukrašen vrlinama doprinosi da slika društva kojem pripada bude lepša.

Činjenjem dobrih dela čovek čuva i neguje svoju hristolikost. S dobrim delima se prosvetljuje. Čineći zlo, njegov lik postaje tamniji, a pogled hladniji.

Ukoliko dobro ne čini, čovek se obezličava, urušava i sebe i sve što mu je povereno.

Izvorište je u njegovom opredeljenju. Patrijarh Pavle kaže da čovek ima urođenu težnju ka dobru, čak i onda kada je grešan. Objašnjava da je to isto kao kada neko ko je prljav vidi čistog čoveka, pa onda odlazi da se opere, da bi i on bio čist. Navodi i primer pijanice koji nastoji da navede svog prijatelja da postane sličan njemu, iako ovaj čovek ne pije. Na silu ga zaliva rakijom samo da on ne bi bio najgori. Čoveka boli, kaže, kada daje rđav primer ljudima.

Nastoji čovek da se prikaže boljim nego što jeste i onda kada greši. Traži opravdanje, negira ili umanjuje krivicu. Radi toga služi se lažima. Dobro i laž su u koliziji. I zato je nemoguće biti dobar a lagati. Laž je u službi zla. No, i to govori o čovekovom nastojanju da se prikaže u lepšem izdanju. 

Želi čovek da se predstavi po dobru. Ali nije svako spreman na isti poduhvat. Malodušan čovek čini uglavnom onoliko koliko to njega ne košta. Što je čovek veći, to je spremniji za žrtvu; posvećeniji je činjenju dobra. U velikom gradu česte su situacije da neko na ulici priđe grupi ljudi i upita za kakvu informaciju: gde se nalazi neka ustanova, gde je koja ulica ili nešto slično, na šta gotovo svi nastoje da pokažu predusretljivost. Ali kada čoveku zatreba kakva pomoć koja zahteva određenu žrtvu drugog čoveka, onda mnogi okreću glavu na drugu stranu.

Veliki raskorak je između egocentrizma i dobrog dela.

Ispred Narodne skupštine u Beogradu ovakva scena: Zima. Ledeno vreme. Na zaleđenom trotoaru nepomično leži zgrčen čovek. Zastane po koji prolaznik. Većina nastavlja svojim putem kao da se tu ispred njih ništa ne dešava. Sam, toplo i elegantno obučen, ponosno idući, prolazi i jedan poznati lekar. Ljudi ga prepoznaju po fotografiji iz novina u kojima povremeno ima kolumnu, gde, pored ostalog, piše i o humanosti. Ni on da priđe, da upita šta se dešava, a kamoli da pomogne palom čoveku.

Biti čovek ne znači biti selektivan u činjenju dobrih dela. Čovekovo pozvanje je da čini dobro uvek i svuda. Nije dobro delo ako se daje i čini da bi se vratilo, ili na neki drugi način platilo. Ako se tako čini, onda je to – trgovina. Dobro delo je kada se čini iz opredeljenja, iz osećaja, iz brige čoveka za čoveka, za sav živi svet, za svu tvorevinu čoveku poverenu ne očekujući da će za to biti posebno plaćen. Kad tako čini, on (prećutno) daje primer drugim ljudima da na isti način postupe. On tako sebe svrstava u stvaralački poredak, poredak životorodnog sklada.

Važno je zlu se suprotstaviti

Prosvetljen čovek nastoji da stekne blagodat Božju, a ne novac, koji neće poneti sa sobom u večnosti. I zato je on blagodaran za svaku priliku da učini nešto dobro.

Dobro činiti, znači i stati u odbranu dobra, ali samo – dobrim delima. Ne može se dobro zlom braniti. Nužnost je zlu se suprotstavljati, u meri da se ne pređe na stranu zla.

Dobro je nepropadljivo. Ukoliko dete u školi uči samo za ocenu, njegovo znanje biće kratkog daha. A ukoliko uči da nauči, njegovo znanje će ostati da dobre plodove rađa.

Iskustvo uči: nijedno dobro delo ne ostaje bez dobrih plodova.