Strpljenje put otvara

Sve ima svoje vreme. Sve se zbiva i sve postoji kad se za to prilike stvore. Voće je slatko samo kad je zrelo. Od žita punog zrna, kad ono sazri, pravi se hleb; od nedozrelog žita hleba nema, ono trune. A čovek kad se prihvati posla kojem nije dorastao, pod njim se često salomi...

Zato naš narod izatka poslovicu: „Pre zore ne može da svane.”

Ima i izreku: „Strpljen – spasen.”

Do cilja dolazi i spasava se samo onaj ko ima strpljenja i vere. Zato se za čoveka koji nema strpljenja kaže da je maloveran, da je malodušan. On nestrpljenjem pokazuje svoju duhovnu slabost.

Korak po korak

Strpljenja ima onaj koji ima smirenja. Smirenje se u čoveku gradi i iz čoveka ishodi. Ono je temelj i vrlina i svakog dobrog dela.

Strpljenje put otvara; nestrpljenje u maglu odvodi.

Strpljiv čovek promišlja, razumom se rukovodi – on ne gubi vreme nego traži najbolje rešenje. Nestrpljiv čovek nesvesno pokazuje da je žrtva gordosti svoje, on se strastima rukovodi; za njega je najvažnije da postigne zadati cilj, ne mareći kolika je cena toga. 

I svet na strpljenju opstaje. Kad ima reda i poretka, kad je sve na svom mestu. A to se u miru gradi. Ako strpljenja nema, vrata haosa se otvaraju.

Do cilja se ide korak po korak. Slovo po slovo, i čovek nauči da čita. Razred po razred, i školu završi. Brazda po brazda, i njivu uzore. Cigla po cigla, i kuću sagradi. Stepenica po stepenica, i visine dosegne...

Sećam se dok smo deca bili, kad dođemo u njivu koju treba obraditi ili sa nje letinu ubrati, uplašimo se velikog posla koji je potrebno obaviti. Majka Jovanka nas hrabri: „ʼAjmo, ʼajmo, deco draga! Oči plašljivice, ruke radinice...!” I zaista, kako odmičemo, tako strah nestaje. 

Za sve je potrebno vreme i zato je nužno strpljenje. Vreme se ne troši, ono se racionalno koristi. Jer bez vremena ni prilika nema. Zato nije dobro nastojati da se vreme preskoči.

I biljci i čoveku potrebno je odgovarajuće vreme da uzraste, da stasa.

Strpljenje se očekuje od svih koji odlučuju. A cenu nestrpljenja plaća i čovek, i narod, i država, pa i sam svet.

Sveti vladika Nikolaj (Velimirović), zabrinut nad sudbinom svog srpskog naroda, predočava susret s jednim svojim dugogodišnjim prijateljem, izuzetno obrazovanim i duhovno iskusnim čovekom, vladikom Srpske pravoslavne crkve. Opisuje kako se čitav taj njihov nesvakidašnji razgovor sveo na zajednički pokušaj iznalaženja odgovora na pitanje: koji je to najveći, onaj prvorodni srpski greh? Najveći greh, iz koga se potom šire i umnožavaju svi ostali narodni grehovi, mane i nedostaci. Greh koji prethodi svakom srpskom stradanju, svakom padu i svakoj propasti.

Usledilo je podsećanje na strašna stradanja srpskog naroda kroz istoriju i, uprkos slavnoj prošlosti, na neke teško shvatljive padove (kao što su ubistva vladara), učinjene pod srpskim imenom.

A onda je sagovornik Svetog vladike Nikolaja rekao: „Najveći srpski greh, onaj iz koga kasnije proizlazi sve zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevice, jeste nestrpljenje.”

Tajnovidac iz Lelića saglasio se sa svojim sagovornikom, pa docnije, podsećajući se tog susreta, piše: „Obično, malo, svakodnevno, tobože bezazleno nestrpljenje. Ono je naš najveći, najteži, onaj originalni greh. Prauzrok svega što ćemo kasnije upropastiti, izdati, uništiti, oskrnaviti, odbaciti, zaboraviti…”

Pritom Sveti vladika Nikolaj napominje da nestrpljenje nije suprotnost strpljenju, već mudrosti.

Strategija i osmišljene akcije

I to je, kroz svoju istoriju, pokazao srpski narod. Kada je sredinom 15. veka izgubio svoju državu i pao u ropstvo, nije izgubio svest o tome ko je, šta je njegovo, koje vrednosti mora čuvati i da ne sme gubiti nadu da će se osloboditi iz ropstva i da će ponovo imati svoju državu. Strpljivo, iz generacije u generaciju, podnosio je sve teškoće i čekao priliku kada će se osloboditi. I dočekao je da u 19. veku obnovi svoju državu, a da početkom 20. veka definitivno oslobodi sve svoje krajeve. 

Svedoci smo i u našem vremenu, u državnoj politici pojedinih naprednih zemalja prepoznajemo „strateško strpljenje”. Pogledajmo kako Kina, i strateški i strpljivo, u mnogo čemu preuzima vodeću ulogu u svetu; pogledajmo kako Rusija strpljivo odoleva provokacijama zlokobnih sila sa Zapada... 

Strpljenje nije pasivnost, nego prethodnica akcije. Osmišljene akcije.