Slovo o jeziku – Badnji dan
Polažajnik je, kako mu i ime kazuje, onaj koji nas polazi u božićno jutro, a njegova poseta, beleži Vuk u svom Srpskom rječniku, naziva se polažaj
Vernici Srpske pravoslavne crkve proslavljaju Badnji dan. Njihove domove krasi badnjak, posečen obično u cerovoj ili hrastovoj šumi ili nabavljen u nekom od pravoslavnih hramova ili negde drugde. U nekim krajevima badnjak zovu i veseljakom, jer donosi radost i veselje, ali ga u svim krajevima nalažu na Badnje veče. Uz posnu večeru čeka se Božić, a u božićno jutro i onaj koji će prvi doći u kuću i poželeti domu i ukućanima sreću i napredak, a koji se u nekim krajevima zove polažajnik, u nekima položajnik ili polaznik, a ponegde i polažaonik, polažanik, polaženik, polažavnik ili slično.
Uz pravopisnu pouku da se kurzivom istaknute reči pišu ovako kako su napisane, dodaćemo napomene o značenju navedenih reči i njihovom poreklu.
Reč badnjak je nastala od prideva badnji, a on opet od glagolske imenice badnja, odnosno, posredno, od glagola bdeti. Dakle, badnjak se vezuje za bdenje uoči praznika Hristovog rođenja. Neki etnografi su u običajima vezanim za badnjak videli njegove prethrišćanske, praslovenske, pa čak i indoevropske korene. Savremeni etimolozi, srbisti smatraju to malo verovatnim.
Polažajnik je, kako mu i ime kazuje, onaj koji nas polazi u božićno jutro, a njegova poseta, beleži Vuk u svom Srpskom rječniku, naziva se polažaj. U osnovi ovih reči je sveslovenska i praslovenska imenica laz (’uski put, staza’, ’mesto kuda se prolazi’, ’iskrčeno mesto u šumi’), koja je u osnovi i brojnih drugih naših imenica i glagola: izlaz, ulaz, prolaz, razlaz, obilaznica; izlaziti, prolaziti, dolaziti, silaziti. Ukrštanjem sa glagolima poleći i položiti ove reči (polažaj i polažajnik) menjaju se u položaj i položajnik. Mada su prve bliži izvornoj reči, izvori kažu da su ove druge danas mnogo češće. Normativni priručnici prednost daju polažajniku i polazniku, a dopuštaju i oblik položajnik. Ostali oblici se smatraju pokrajinizmima.
Setimo se, na kraju, i iz sećanja pomalo potisnutog dečjeg junaka Božić Bate (čije ime se piše velikim početnim slovom obeju reči). Mada je prvobitno bata značilo ’lupa, udara’ (Božić štapom bata, / nosi suva zlata / od vrata do vrata), zaboravljanje glagola batati uticalo je na to da se glagolski oblik bata počeo povezivati sa imenicom bata (brat, delija, drug, što sve može da znači u srpskom jeziku ova imenica), pa je od iskaza Božić bata (Božić udara, kuca) nastalo ime Božić Bata.
Tradicionalni božićni pozdrav glasi „Hristos se rodi“ „Vaistinu se rodi“.
