Zabrane slatkiša, pucanj u prazno

U svakodnevici gde se pica, čips, pecivo ili pakovanje keksa smatra užinom na školskom odmoru, ali i obrokom kod kuće, teško je najmlađe ubediti da umesto toga jedu brokule i šargarepu, svežu ribu ili kriške jabuke. Ali, iako studije pokazuju da se već u detinjstvu postavlja osnova za prevenciju gojaznosti, bolesti srca i dijabetes, stručnjaci upozoravaju da je potrebno mnogo taktičnosti, strategije i dogovora da se ova misija roditelja uspešno sprovede. U članku u listu „Vašington post” stručnjaci su ukazali na šest najčešćih grešaka u toj roditeljskoj misiji.

1. Bumerang zabranjenog

Proglasiti neku hranu zabranjenom u domu, uvesti stroga ograničenja – biće mera od koje neće biti pozitivnog efekta. Naprotiv, mališani u čijoj kući nikada nema ni slatkiša ni gaziranih pića tu „zabranjenu hranu” prosto će gutati i više želeti u svakoj prilici u kojoj na nju nalete. U studiji Državnog univerziteta Pensilvanije deci u obdaništu bilo je dozvoljeno da jedu kolačiće od jabuke ili breskve koliko žele. S druge strane, u providnu teglu stavljeni su kolači, isto tako zdravi i voćni, za koje je rečeno da ih deca mogu dobiti tek kasnije, kad pojedu one „zdrave”. I kada je konačno otvorena tegla sa „zabranjenim” keksićima pojeli su ih tri puta više u odnosu na one koji su bili stalno dostupni.

Deca kojoj je nešto strogo zabranjivano češće su gojazna i žude za slatkom i masnom hranom. Ovi dokazi iz studija, naravno, ne znače da deca treba da imaju neograničen pristup slatkišima i gaziranim napicima, ali roditeljima su putokaz da kvalitetne hrane i zdravih grickalica mora da bude u kući.

2. Zaboravite na kamuflažu

Neki sajtovi ili priručnici savetuju roditeljima da „podmeću” deci povrće kad god mogu – u raznim jelima i obrocima. Da u paste među testenine stave pasirane tikvice, cveklu... Dodavanje zdravih sastojaka će naravno ishranu činiti zdravijom, ali time deca neće naučiti da jedu raznovrsniju ishranu. Ako u mafinima ima borovnica i jabuka, deca se ne uče da jedu voće, nego mafine! Nutricionisti savetuju da se prave takozvani mostovi za hranu: ako dete voli šargarepu, možda će prihvatiti i ostalu narandžastu hranu – bundevu, slatki krompir... Krompir-pire je most do pirea napravljenog od karfiola. Ako dete voli kukuruz, probajte da dodate neko zrno graška ili komadić šargarepe.

3. Mršava sestra, debeljuškasti brat

Ponekad braća i sestre u istom domu mogu imati potpuno različite navike u ishrani, a što je još gore, mogu imati potpuno različite proporcije. Da jedno dete bude skroz mršavo, a drugo gojazno. Rešenje nije da se debeljuca baci na dijetu, tvrde pedijatri. Pravila ishrane u zajedničkom domaćinstvu treba za oba deteta da budu ista. Mršavku neće biti dozvoljeno da pije kola napitke i jede čips samo zato što je mršav. „Hrana koja je zdrava za jedno dete, zdrava je i za drugo dete”, poručuje čuveni dr David Ludvig, profesor na Harvardskoj medicinskoj školi.

4. Zajednička priprema obroka

Obroke pripremajte u kuhinji zajedno s decom, savet je stručnjaka. Nekada ćete kuvati povrće, nekada spremati poslasticu. Deca koja su u svom domu naučila da pripremaju hranu za sebe kasnije češće biraju takve obroke u školskoj menzi.

5. Upornost se isplati

Istraživanja pokazuju da je ponekad potrebno i 15, pa čak i više pokušaja da se detetu dopadne nova hrana, tako da je greška odustati. Naoružajte se strpljenjem i detetu ponudite novu hranu, bez prisile, ucene, podmićivanja nekom nagradom... Od pomoći mogu da budu vršnjaci koje ste pozvali na večeru, ručak: studije pokazuju da deca dobre i loše navike najbolje stiču u društvu drugara.