Sovjetska birokratija sakrila je prave žrtve

Ne postoji statistika koja može makar okvirno da sabere sve žrtve nesreće u atomskoj centrali u Černobilu 1986. godine. Od posledica izlaganja radijaciji prilikom gašenja požara nakon eksplozije reaktora nastradalo je 28 vatrogasaca. Oni nisu znali  da su izloženi najvećoj količini radijacije koja je ikada zabeležena. Umrla su i tri tehničara atomske centrale. Ujedinjene nacije sugerišu da se sa posledicama samog incidentra može povezati smrt do 50 ljudi.  Ipak, 2005. godine je saopšteno da bi broj žrtava od izlaganja zračenju mogao da dosegne broj od  4.000.

Primera radi, vlasti u Moskvi su poslali tri fotografa agencije TASS da zabeleže razmere katastrofe. Dva fotografa su umrla od izlaganja radijaciji dok je treći do kraja života osećao zdravstvene tegobe.

U taj broj sigurno ulaze piloti helikoptera koji su u reaktor bacali glinu, olovo i pesak da zaustave širenje radijacije. Ipak, ono što je zastrašujuće u priči o katastrofi u Černobilu jeste podatak da je do 2005. godine umrlo 15 odsto likvidatora. To su uglavnom bili mladi vojnici koji su radili na otklanjanju posledica katastrofe. Dugo je spominjan broj od 6.000 umrlih likvidatora. Ali, njihova smrtnost znatno prevazilazi smrtnost njihovih vršnjaka i uporedivih kategorija stanovništva. Od 830.000 likvidatora, do 2005. godine umrlo je 125.000.

Istraživanja sugerišu da je na kontaminiranim područijima Ukrajine i Rusije do četiri odsto smrti povezano sa katastrofom u Černobilu. Zabeležen je i rast bolesti kod tek rođene dece.

Grinpis predviđa do milion smrti od raka kao direktna posledica Černobila.