Noć veštica nije američki praznik
Noć veštica, praznik koji danas povezujemo sa „strašnim” kostimima, maskama i slatkišima, ima korene koji vode daleko u prošlost. Iako se danas slavi kao vesela i razigrana tradicija, poreklo noći „kada se svetlost gasi, a senke oživljavaju” obavijeno je mistikom, drevnim verovanjima i strahopoštovanjem prema silama prirode i „onozemaljskog” sveta.
Poreklo Noći veštica seže duboko u drevne paganske običaje. Veruje se da ovaj praznik potiče od keltskog festivala Samhajna (što doslovno znači „kraj leta“), koji se obeležavao na kraju žetve, u noći između 31. oktobra i 1. novembra. Za stare Kelte to je bio početak nove godine, trenutak kada leto ustupa mesto zimi i kada se, po narodnom verovanju, tanka zavesa između sveta živih i sveta mrtvih podiže. Duše preminulih tada su mogle da posete zemlju, a ljudi su palili vatre i oblačili strašne maske kako bi ih oterali ili umilostivili.
Kada je hrišćanstvo stiglo u keltske krajeve, katolička crkva je ovaj praznik postepeno povezala sa Danom svih svetih, koji se do 7. veka, prvobitno, slavio13. maja, dok se danas slavi 1. novembra. Veče uoči tog dana postalo je poznato kao All Hallows’ Eve — Noć svih svetih, što je vremenom preraslo u naziv Halloween, odnosno Noć veštica.
Žurke za Noć veštica su vrlo popularne u mnogim zemljama, posebno u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi. Ljudi se obično maskiraju u razne zastrašujuće ili zanimljive kostime, obično veštice, vampire, zombije, ali i princeze, superheroje itd.
Zašto bundeve
Bundeva je postala jedan od najprepoznatljivijih simbola Noći veštica, ali njena priča počinje mnogo pre nego što je ovaj praznik stigao u Ameriku. Koreni ovog običaja potiču iz stare irske legende o čoveku po imenu Škrti Džek (Stingy Jack).
Prema predanju, Džek je bio lukavi pijanica koji je dva puta prevario samog đavola. Kada je umro, nije mogao u raj zbog svojih grehova, ali ga đavo nije pustio ni u pakao. Umesto toga, osudio ga je da večno luta zemljom sa jedinim svetlom – žarom uglja koji je Džek stavio u izdubljenu repu kako bi mu osvetlio put. Tako je nastao „Jack-o’-lantern“, ili „Džekova lampa“.
Kada su irski imigranti u 19. veku stigli u Ameriku, otkrili su da je bundeva, domaća i veća biljka, mnogo pogodnija od repe za pravljenje lampi. Od tada je narandžasta bundeva postala centralni simbol Noći veštica – znak koji predstavlja svetlo u tami, ali i tanku granicu između živih i mrtvih.
Danas su izdubljene bundeve sa nasmejanim ili zastrašujućim licima neizostavni ukras svake proslave Noći veštica, spajajući drevne mitove, simboliku vatre i duh savremene zabave.
Sjedinjene Američke Države
Noć veštica je jedan od najvećih praznika u SAD, gde se svake godine održavaju brojne parade, festivali i žurke. Jedna od najpoznatijih je Vest Holivud Karneval u Kaliforniji, koja privlači oko 500.000 ljudi svake godine. Druga je Nju Orleans Vudu Fest u Luizijani, koji kombinuje muziku, umetnost i magiju. Treća je Novojorška parada za Noć veštica, koja je najveća u svetu, sa oko dva miliona posetilaca i 50.000 učesnika.
Irska
Irska je zemlja porekla Noći veštica, praznika koji potiče od starog keltskog festivala Samain. Irci obično pale lomače, rezbare bundeve i igraju igre proricanja. Jedan od najvažnijih događaja je „Banks of the Foyle Halloween Carnival” u Deriju, koji traje deset dana i nudi razne atrakcije, kao što su svetlosni šou, cirkuske predstave i vatromet.
Meksiko
Meksiko ima svoj jedinstveni način slavljenja Noći veštica, koji se zove Dan mrtvih ili „Dia de los Muertos”. Ova tradicionalna svetkovina traje od 31. oktobra do 2. novembra i poštuje duše preminulih. Meksikanci prave oltare sa cvećem, svećama i hranom za svoje pokojne rođake i prijatelje, a takođe nose kostime i maske koje predstavljaju smrt. Jedan od najpoznatijih događaja je Parada Dana mrtvih u Meksiko Sitiju, koja je inspirisana filmom Džejmsa Bonda „Spektra”. Na paradi se mogu videti raznoliki umetnički izražaji, kao što su gigantske lutke, muzički bendovi i igrači.
Japan
Japan nema tradicionalnu proslavu Noći veštica, ali je ona postala vrlo popularna u poslednjih nekoliko godina, posebno među mladim ljudima. Japanci vole da se oblače u kostime svojih omiljenih anima, manga ili likova iz video igrica, ali i u druge zabavne ili slatke kostime. Jedno od najveličanstvenijih mesta za proslavu Noći veštica je Šibuja u Tokiju, gde se svake godine okupi više od milion ljudi na ulicama i trgovima. Drugo mesto za proslavu Noći veštica je u „Univerzal Studijima Japan” u Osaki, gde se održava specijalni horor noćni događaj sa zastrašujućim atrakcijama i predstavama.
