Rutama evropske kulture kroz Srbiju

Obilazak jevrejskih  spomenika i vrednih skulptura na starim grobljima, zdanja u stilu secesije ili Gvozdena kapija kao najlepši deo Đerdapa, preporuka su evropskom turisti koji se pita po čemu sve naša zemlja pripada Evropi. Ali, preporuka i da se upozna s vrednom baštinom na našim prostorima.

Dani Saveta Evrope obeleženi su kod nas izložbom „Kulturne rute u Srbiji”, kojom je predstavljeno osam evropskih zvanično priznatih puteva kulture koji prolaze kroz Srbiju. Izložbu su organizovali ministarstva kulture i turizma, u saradnji s Turističkom organizacijom Srbije.

Kako je za naš list objasnio pomoćnik ministra turizma Nemanja Radović, od 48 zvanično potvrđenih kulturnih ruta u Evropi, osam su u Srbiji.

Evropska ruta jevrejskog nasleđa

Evropska ruta jevrejskog nasleđa, od Sinagoge u Subotici, Spomenika jevrejskim žrtvama iz Drugog svetskog rata do spomen-ploče Milevi Marić Ajnštajn u Novom Sadu, povezuje Srbiju sa 20 zemalja Evrope.

Ruta žena pisaca

Ruta žena pisaca upoznaje i nas i turiste, kaže, sa životnim delima spisateljica koje su se u 20. veku borile za rodnu ravnopravnost, kao što su Isidora Sekulić, Desanka Maksimović i Nišlijka Jelena Dimitrijević.

Kulturni put secesije

Zdanja secesije, koja se širila kao stil nove umetnosti 19. veka, obeležja su kulturnog puta secesije koji prolazi kroz 15 zemalja Evrope i kroz jedan region Južne Amerike. Na ovoj ruti su subotička zdanja: Sinagoga, Palata Rajhl i Gradska kuća.

Ruta kulturno-istorijski značajnih grobalja

Ruta kulturno-istorijski značajnih grobalja, nastavlja još jedna naša sagovornica, savetnica u Ministarstvu turizma i omladine Danijela Vićentijević, povezuje Srbiju sa 20 evropskih zemalja zahvaljujući vrednim spomenicima Novog groblja u Beogradu. Ona podseća da su groblja deo naše civilizacije, gde su sećanja i simboli zapisani u kamenu.

Ruta transromanika

Ruta transromanika predstavlja romaničke puteve i stil nasleđa Evrope. „To je prvi zajednički jezik Evrope koji ujedinjuje narode od srednjeg veka do danas”, kaže. Riznica kulturnog nasleđa s elementima romaničke umetnosti u Srbiji predstavljena je na spomenicima kulture raške škole, od kojih su četiri na listi Uneska. Ruta prolazi kroz devet zemalja, a na njoj su manastiri Studenica, Žiča, Gradac i Đurđevi stupovi, kao i Crkva Svetog Petra i Pavla u Novom Pazaru i tamošnji manastir Sopoćani.

Ruta gvozdene zavese

Jačanje saradnje pograničnih regiona  i međusobno upoznavanje njihovih kulturno-istorijskih vrednosti stvorilo je biciklističku rutu gvozdene zavese, to jest dugačku evropsku stazu za bicikliste koja u stvari „otvara” nekadašnju gvozdenu zavesu. Ona prolazi kroz 12 zemalja i obuhvata biciklističku rutu Eurovelo 13, koja se pruža od Barencovog mora na severu do Crnog mora na jugu i prolazi kroz naša pograničja s Rumunijom i Mađarskom.

Put rimskih careva

Put rimskih careva jedna je od najznačajnijih evropskih ruta koja prolazi i kroz Srbiju. Ona predstavlja nasleđe  rimskog perioda duž Dunava, kao što su Sirmijum u Sremskoj Mitrovici, Timakum Minus u selu Ravni kod Knjaževca, tvrđava Dijana i Gvozdena kapija kod Kladova i Feliks Romulijana u Gamzigradu kod Zaječara. Ova ruta povezuje i tri srpska vinska regiona, a to su banatski, moravski i negotinski.

Ruta industrijskog nasleđa

Na putevima kulture Srbije našla se i ruta industrijskog nasleđa koja obuhvata Muzej Nikole Tesle i stogodišnje hidroelektrane u Vučju kod Leskovca.

Kako je podsetila Danijela Vićentijević, još šezdesetih godina prošloga veka Savet Evrope okupio je stručnjake da predlože mere kojima bi se poboljšala svest o najvažnijim evropskim kulturnim mestima. Tako je došlo do ideje o kulturnim „koridorima” koja je prerasla u Program kulturnih ruta Saveta Evrope. Približavanje gradova i država u cilju održivog teritorijalnog razvoja i socijalne povezanosti ima za cilj, po tom programu, naglašavanje značaja istorije i kulture, ali i jačanje zajedničkih vrednosti jedinstvenog evropskog prostora. Istovremeno, promoviše kulturne različitosti i obeležja i međusobni kulturni dijalog, koji nas u Evropi povezuje u jedinstvenu kulturnu ponudu, kako ističe sagovornica.

Srbija od 2003. članica Saveta Evrope

Srbija je još od 2003. članica Saveta Evrope, a od 2012. zvanično učestvuje u obeležavanju Dana  evropske baštine kojoj i dobar deo našeg kulturnog nasleđa pripada, podsetila je posebna savetnica ministra kulture Gordana Predić. Sa svojim bogatim nasleđem, kaže, naša zemlja značajno učestvuje u očuvanju evropskog identiteta. Direktor Narodne biblioteke i pisac Vladimir Pištalo ukazao je na važnost puteva kulture Evrope kroz Srbiju za našu zemlju, koliko za Valjevo, recimo, znači što će ga turista posetiti jer je u njemu rođena Desanka Maksimović, a za Beograd to što je Muzej Nikole Tesle jedan od najposećenijih u regionu.