Je li to stvarno keks
Jelena Momčilović je od dekorisanja kolačića napravila pravu umetnost
Male portikle i benkice, zekice i flašice, bedževi, konjići, rakete, duge… Sve što oko vidi, Jelena Momčilović može da pretvori u slasne zalogaje, ukusne i neodoljivo dekorisane keksiće. Doduše, u prvi mah svima bude žao da ga zagrizu, ali kada krcne prvi zalogaj, sve postaje i gastronomski doživljaj.
„Želja za stvaranjem neobičnih slatkiša se izrodila zahvaljujući mojoj dečici koja su uvek izmišljala razne teme za proslave rođendana, pa sam tako malo, pomalo uz razne video-zapise na društvenim mrežama otkrila da postoji čitav jedan svet dekorisanja keksića za mene do tada nepoznat”, kaže naša sagovornica i četvorostruka mama koja je najviše „caka zanata” pokupila od koleginica iz Amerike.
Ipak, neke ideje u početku je bilo teže da realizuje, jer kod nas su određene sirovine za pravljenje i dekorisanje keksića nedostupnije, nema ni kurseva i obuke.
Ali, kako je godinama u nazad virtuelni svet doživeo procvat, tako je sve postalo dostupnije za Jelenu, pa je savladala osnove dekorisanja i isprobala gomilu recepata koji su se mogli kupiti od već akreditovanih dekoraterki keksića. Kako je postajala sve veštija i veštija, krug njenih „poštovalaca” se samo širio. Od familijarnih proslava, sada su tu i prijateljske, kumovske ideje koje ona pretvara u stvarnost.
„Pitaj boga koliko sam tura keksića bacila, jer sam bila nezadovoljna. Odlučila sam zato da počnem da modifikujem recepte, kao što radim i s ostalim receptima. Zahvaljujući mojoj baki koja me je uvela u svet kuvanja, oduvek sam uživala u pripremanju hrane za porodicu i drage ljude. To je neki poseban gen i osećam zadovoljstvo dok kuvam. I tako sam vremenom i naučila da unapred osetim kombinaciju sastojaka i da predvidim da kako će se uklopiti u postojeći recept i sada prosto uživam u kreiranju novih ukusa keksića.”
Jelena je svesna da keks kod nas i nije neki slatkiš, kad imamo razne slatke pite, štrudle, knedle, torte, ali kaže da ljudi sve češće biraju ovo kao poslasticu ili prigodan poklon.
Za keksiće koja ona pravi potrebno je dosta alata, materijala i aparature kako bi finalni proizvod bio kvalitetan. Pa, koristi dehidrator i projektor, a ni budući izgled keksića ne prepušta slučaju. Tek kada se usklade sve finese, boje, oblici i veličine, pravi digitalno rešenje, a onda sledi isecanje željenih oblika pomoću posebno dizajniranih plastičnih modli.
„Nakon isecanja oblika modlicama i pečenja keksića sledi mućenje glazure i mešanje potrebnih boja. Taj proces može da potraje nekada i do dva sata. Nekada je u pitanju mešanje nekoliko različitih, jedva primetnih nijansi iste boje ili posvećivanju jednom jedva primetnom detalju na keksiću i po pola sata, sat što deluje kao sulud posao koji ne vredi toliko truda, ali se na krajnjem rezultatu to i te kako oseti. To je uvek onaj detalj zbog koga se mnogi pitaju kako sam to izvela i da li je to uopšte keks”, priča naša sagovornica.
Izuzetno je važno, kaže, da se glazura ne pravi od živih belanaca, već od mešavine belanaca u prahu, šećera u prahu i bombon-sirupa. Glazura se potom sipa u kesice i uglavnom je prva stavka u samom dekorisanju izvlačenje bordure tanke linije po samoj ivici keksića glazurom malo gušće konzistencije, zatim popunjavanje prelivanjem celog keksića uz samu borduru malo ređom glazurom. Zatim keksić ide na par minuta u dehidrator kako bi se delimično osušio taj sloj. Ponekad je, nakon završenog dekorisanja glazurom i nakon što se ona kompletno osuši, potrebno naglasiti detalje, istaći neki rukopis bojenjem tih detalja u metalik boje, najčešće su to jestiva zlatna ili srebrna boja u prahu. Kada je i poslednji keksić upakovan u kutiju mogu da odahnem i mirno zaspim, jer znam da je moj kulinarski projekat završen”, kaže Jelena.
Za svadbe i praznike
„Najviše volim bebi teme keksića, a odmah za njima drugo mesto dele svadbene i praznične teme. Mislim da je ovo vrsta posla u kojoj od svakog uloženog minuta i truda dobijaš zauzvrat višestruku količinu sreće i zadovoljstva. Zauvek najdraže će mi biti povratne reakcije mojih najmlađih, ipak je zbog neke male dečice sve ovo i pokrenuto pre nekoliko godina i nemam nameru da se to ikada zaustavi. Ovo je prosto hobi koji mi puni baterije”, kaže naša sagovornica.
