Čime birate da solite hranu?

Soljenje je tradicionalni način produženja trajnosti hrane, a i poznato je da je bila prva korišćena kao konzervans u prehrambenoj industriji, ima važnu ulogu u formiranju ukusa hrane i u osiguranju mikrobiološke ispravnosti gotovog proizvoda. Kuhinjska so ili natrijum hlorid neophodna je za pravilno funkcioniranje organizma i ima ključnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima. So, naime, pomaže u održavanju krvnog pritiska i u pravilnom radu nervnog sistema. Međutim, so je danas postala toliko uobičajan sastojak hrane da više ni ne primećujemo kada je nešto preslano, a povišen unos soli povezuje se sa povišenim krvnim pritiskom,razvojem osteoporoze, karcinomom želuca i bubrežnom insuficijencijom...

„Veliki deo soli u organizam unosimo putem gotove i polugotove hrane i konzumacijom obroka u restoranima. So u maloj količini pojačava ukus slatke hrane pa se često nalazi i u poslasticama, skrivenu so možemo naći u hrani koju svakodnevno upotrebljavamo kao što su suhomesnati proizvodi, paštete, tvrdi sirevi i sirni namazi, industrijske supe i zimnica. Preporuke za dnevni unos soli su različite i zavise od zdravlja svakog čoveka. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije dnevne potrebe organizma odrasle zdrave osobe za kuhinjskom soli su 5 grama , međutim evidentno je da se preporuke ne poštuju i da čak i mala deca uzimaju veće količine od preporučene", navodi nutracionista Ana Todorović.

Osim obične, evaporisane soli poreklom iz solana koja se jodira na tržištu su danas prisutne i morska so, himalajska so, celerova so... Svaka ima svoje specifičnosti i može biti prilagožena potrebama određene grupe potrošača.

Morska so

Morska so je sjajna i predstavlja izvor mineralnih materija kojih ima znatno više nego u običnoj koja u sebi sadrži samo natrijum  hlorid i dodati jod… Sadrži mnogobrojne minerale među kojima prednjače kalijum i magnezijum i mangan koji potpomaže bioiskoristljivost nutrijenata. Veoma je korisna i za disajne organe stoga se od nje spravljaju i razne tiple kupke i inhalacioni rastvori u kućnim uslovima. Može koristiti i u kozmetičke svrhe zato što je odlična za spravljanje pilinga koji čiste pore i ishranjuju kožu.

Susamova so

Poznati začin koji se pravi od morske soli i susama nazava se gomašio- susamova so, sjajna je i zdrava alternativa za običnu kuhinjsku so. Tipičan je u makrobiotičkoj i azijskoj kuhinji, poboljšava ukus salata, mahuna, žitarica, testenina. Može se kupiti, ali se jednostavno pravi i u kućnim uslovima – neophodno je seme susama i morska so u proporciji 10 :1 ( susam : morska so).

U odgovarajuću posudu se sipa susam i prelije vodom. Dobro se opere i  dobro ocedi. Nakon toga se prebaci u tiganj, zagreje na srednjoj temperaturi i prepeče nekoliko minuta da ne zagori. Prebaci se u drugu pripremljenu posudu, a u istom tiganju se kratko preprži so. So i susam tako spremljeni se pomešaju, samelju ili izdrobe u avanu.

Ovako dobijen začin se čuva u hermetički zatvorenoj teglici, najbolje u frižideru zato što susam sadrži masnoće i sklon je oksidaciji. Gomašio je bogat mineralima- kalcijumom, gvožđem, kalijumom, fosforom, vitaminima B1, B2, A, E, D, aminokiselinama, proteinima, omega 6 i omega 3 masnim kiselinama.

Himalajska so

Himalajska so je veoma zastupljena među pojedincima koji prate zdrave životne stilove. Ona se vadi iz drugog po veličini rudnika soli na svetu, koja se nalazi u Pakistanu na udaljenosti od 350 kilometara od Himalaja. Na mestu današnjeg rudnika ranije se nalazilo veliko more, koje je vremenom usled pomeranja kontinenata presušilo. Svi elementi iz mora su sačuvani u ovoj soli. Njena specifična svetlo roze boja potiče od prisustva gvožđa u njoj, a riznica je čak 84 elemenata iz periodnog sistema, čija je razmera najsličnija čoveku.

Himalajska so se preporučuje onima koji imaju problem sa aknama, reumom, bolovima u stopalima, hroničan umor, depresije i poljuljan imuni sistem. Zbog značajne koncetracije natrijuma osobe sa povišenim krvnim pritiskom trebaju da budu umerene u količinama i više se baziraju na kalijumovu so, koja nije ni prinešeno bogata nutrijensima kao što su morska i himalajska, ali ne utiče na povećanje krvnog pritiska, čuva rad bubrega i ne utiče na zadravanje tečnosti u organizmu što je česta pojava kod upotrebe navedenih vrsta soli.

Celerova so 

Sadrži prosečno sušeni koren celera do 40 odsto i jodiranu morsku so do 60 odsto. Sadrži natrijum hlorid, magnezijum, kalcijum, gvožđe, kalijum, bakar, mangan, sadržaj joda 15.60 mg/kg. Celerova so je dodatak jelima i zamena za so, pojačava ukus salatama i daje jelima originalnu aromu. Supe, čorbe, riba i razna druga jela biće ukusnija i hranljivija. Kao začin se koriste i koren i listovi. Koren se koristi kao dodatak varivima, supama od mesa ili kao salata.

Snižava krvni pritisak i ublažava reumatske tegobe. Listovi i seme bogati su etarskim uljima, ima antioksidativno dejstvo i dobar je diuretik. Blagotvorno deluje na kičmene pršljenove, smiruje urinarne tegobe. Odlično osvežava dah i ublažava stomačne tegobe i kašalj.