Чиме бирате да солите храну?

Сољење је традиционални начин продужења трајности хране, а и познато је да је била прва коришћена као конзерванс у прехрамбеној индустрији, има важну улогу у формирању укуса хране и у осигурању микробиолошке исправности готовог производа. Кухињска со или натријум хлорид неопходна је за правилно функционирање организма и има кључну улогу у многим физиолошким процесима. Со, наиме, помаже у одржавању крвног притиска и у правилном раду нервног система. Међутим, со је данас постала толико уобичајан састојак хране да више ни не примећујемо када је нешто преслано, а повишен унос соли повезује се са повишеним крвним притиском,развојем остеопорозе, карциномом желуца и бубрежном инсуфицијенцијом...

„Велики део соли у организам уносимо путем готове и полуготове хране и конзумацијом оброка у ресторанима. Со у малој количини појачава укус слатке хране па се често налази и у посластицама, скривену со можемо наћи у храни коју свакодневно употребљавамо као што су сухомеснати производи, паштете, тврди сиреви и сирни намази, индустријске супе и зимница. Препоруке за дневни унос соли су различите и зависе од здравља сваког човека. Према препорукама Светске здравствене организације дневне потребе организма одрасле здраве особе за кухињском соли су 5 грама , међутим евидентно је да се препоруке не поштују и да чак и мала деца узимају веће количине од препоручене", наводи нутрациониста Ана Тодоровић.

Осим обичне, евапорисане соли пореклом из солана која се јодира на тржишту су данас присутне и морска со, хималајска со, целерова со... Свака има своје специфичности и може бити прилагожена потребама одређене групе потрошача.

Морска со

Морска со је сјајна и представља извор минералних материја којих има знатно више него у обичној која у себи садржи само натријум  хлорид и додати јод… Садржи многобројне минерале међу којима предњаче калијум и магнезијум и манган који потпомаже биоискористљивост нутријената. Веома је корисна и за дисајне органе стога се од ње справљају и разне типле купке и инхалациони раствори у кућним условима. Може користити и у козметичке сврхе зато што је одлична за справљање пилинга који чисте поре и исхрањују кожу.

Сусамова со

Познати зачин који се прави од морске соли и сусама назава се гомашио- сусамова со, сјајна је и здрава алтернатива за обичну кухињску со. Типичан је у макробиотичкој и азијској кухињи, побољшава укус салата, махуна, житарица, тестенина. Може се купити, али се једноставно прави и у кућним условима – неопходно је семе сусама и морска со у пропорцији 10 :1 ( сусам : морска со).

У одговарајућу посуду се сипа сусам и прелије водом. Добро се опере и  добро оцеди. Након тога се пребаци у тигањ, загреје на средњој температури и препече неколико минута да не загори. Пребаци се у другу припремљену посуду, а у истом тигању се кратко препржи со. Со и сусам тако спремљени се помешају, самељу или издробе у авану.

Овако добијен зачин се чува у херметички затвореној теглици, најбоље у фрижидеру зато што сусам садржи масноће и склон је оксидацији. Гомашио је богат минералима- калцијумом, гвожђем, калијумом, фосфором, витаминима Б1, Б2, А, Е, Д, аминокиселинама, протеинима, омега 6 и омега 3 масним киселинама.

Хималајска со

Хималајска со је веома заступљена међу појединцима који прате здраве животне стилове. Она се вади из другог по величини рудника соли на свету, која се налази у Пакистану на удаљености од 350 километара од Хималаја. На месту данашњег рудника раније се налазило велико море, које је временом услед померања континената пресушило. Сви елементи из мора су сачувани у овој соли. Њена специфична светло розе боја потиче од присуства гвожђа у њој, а ризница је чак 84 елемената из периодног система, чија је размера најсличнија човеку.

Хималајска со се препоручује онима који имају проблем са акнама, реумом, боловима у стопалима, хроничан умор, депресије и пољуљан имуни систем. Због значајне концетрације натријума особе са повишеним крвним притиском требају да буду умерене у количинама и више се базирају на калијумову со, која није ни принешено богата нутријенсима као што су морска и хималајска, али не утиче на повећање крвног притиска, чува рад бубрега и не утиче на задравање течности у организму што је честа појава код употребе наведених врста соли.

Целерова со 

Садржи просечно сушени корен целера до 40 одсто и јодирану морску со до 60 одсто. Садржи натријум хлорид, магнезијум, калцијум, гвожђе, калијум, бакар, манган, садржај јода 15.60 мг/кг. Целерова со је додатак јелима и замена за со, појачава укус салатама и даје јелима оригиналну арому. Супе, чорбе, риба и разна друга јела биће укуснија и хранљивија. Као зачин се користе и корен и листови. Корен се користи као додатак варивима, супама од меса или као салата.

Снижава крвни притисак и ублажава реуматске тегобе. Листови и семе богати су етарским уљима, има антиоксидативно дејство и добар је диуретик. Благотворно делује на кичмене пршљенове, смирује уринарне тегобе. Одлично освежава дах и ублажава стомачне тегобе и кашаљ.