Dug precima i trešnjev top
Dvojica entuzijasta, Života Jevremović iz Igrišta i Radovan Radovanović iz Sagonjeva, pokretači su mnogih novih ideja i kulturnih aktivnosti u svojim selima u koja su se posle radnog veka vratili
Negde na petnaestom kilometru od Kuršumlije prema Lukovskoj Banji nalaze se dva planinska sela. S leve strane je Igrište, a s desne Sagonjevo, a između njih u dolini je reka Toplica.
Oba sela su poznata ne samo po lepoti, nego i po svojim vrednim ljudima i njihovoj slozi. Poznata su i po dvojici svojih entuzijasta, pokretača mnogih novih ideja i kulturnih aktivnosti. Igrište po Životi Jevremoviću, a Sagonjevo po Radovanu Radovanoviću.
Obojica su svoj radni vek provela van Kuršumlije, Života u Beogradu, a Radovan u Čačku. Obojicu je nostalgija za dedovinom na kraju svog radnog veka dovela u svoja rodna sela. I puni entuzijazma krenuli su da za svoja sela urade nešto po čemu će biti upamćeni.
Kako je sakupljen novac za spomenik
Igrište, poznato po svojim krompirima, u Prvom svetskom ratu ispratilo je 17 mladića od kojih se njih 14 nikada nije vratilo svojoj kući. Života kao potomak tih hrabrih ljudi nikada se nije pomirio s činjenicom da su oni kao vojnici čuvenog Gvozdenog puka zaboravljeni. Godinama je razmišljao na koji način da se svojim zemljacima na dostojanstven način oduži. I rešio je da u znak sećanja na njih podigne u selu monumentalni spomenik.
Do spomenika se nije lako došlo. „Tanak s parama”, Života je sa svojim štandom godinama obilazio vašare, sabore i sve manifestacije i na taj način sakupljao novac za podizanje spomenika. Pomoć je dobio od mnogih donatora i lokalne samouprave. I 2016. godine uz prisustvo mnogih zvanica spomenik je u svom punom sjaju otkriven.
Da bi na vojnički način svake godine obeležavao Dan sećanja na pale meštane, Života je napravio trešnjev top. Top je remek-delo Životinog majstorstva i identična replika Hajduk Veljkovog topa. Iako je iz Prvog srpskog ustanka, on je simbol naše male snage, ali velikog junačkog srca. Top će se svake godine 11. novembra u 11 sati i 11 minuta u Igrištu oglašavati i na taj način obeležavati Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Na suprotnoj strani Igrišta je Sagonjevo sa svojim poslenikom Radovanom. Dolaskom u selo posle penzionisanja, Radovan je sa svojim seljanima preporodio selo. Sagrađena je nova crkva, ponovo reaktivirana škola, asfaltiran put, podignuti zasadi malina, kupina, jagoda, višanja, izgrađeni sistemi kap po kap s mnogobrojnim bazenima za vodu. Nad selom stražari kupasta čuka u vidu velikog plasta sena s nadmorskom visinom od 935 metara. Ime Jelićka čuka dobila je po zaseoku Jelići.
Radovan je sa svojim omladincima probio put do vrha čuke, izravnao vrh, postavio mermernu ploču, posadio bor, postavio kameni stočić s klupicom i dugački steg za zastavu i klepetalo. A sa čuke puca pogled na Kopaonik s Pančićevim vrhom i Treskom, Kosovo, Kuršumliju, Blace i pola Srbije.
Ta čuka je kutak sela posvećen palim borcima Gvozdenog puka. U rat je iz ovog sela otišlo devet mladića, a vratila su se četiri. Da ih ne bi zaboravili, Radovan i njegovi seljani planirali su da na Đurđevdan, 6. maja ove godine, pozovu u goste Životu da pucnjem trešnjevim topom odaju počast svojim junacima. Zbog nedavna dva teška i tragična masovna ubistva dece i mladih u Srbiji skup je odložen za dve nedelje. I tada je organizator bio u dilemi da li održati skup i pucati iz topa u situaciji kada je u Srbiji velika žalost i velika kampanja za predaju ilegalnog i legalnog oružja.
Ipak, gosti su se okupili na molitveništu kod prastarog jasena. Stigla su i tri konjanika iz Konjičkog kluba „Mamuza” iz mesta Više Selo, opština Blace. Top iz susednog sela zakačen je za jednog konja i s barjaktarom ispred „krenuo” je uz brdo strmo poput zida prema vrhu čuke, a iza njih su išli gosti. Na čuki je postavljen top, klepetalo i zastava. Tu je pesnik iz Igrišta Nebojša Urošević odrecitovao svoju širom Toplice poznatu pesmu „Zemlja se mora braniti”, a pesnikinja iz Beograda Zorica Zoja Mladenović „Svi moji preci”.
Golub i konfete umesto pucnja
Nakon toga Života je s bakljom u ruci prišao topu, prislonio baklju, ali, kad su svi očekivali pucanj iz topa, na opšte iznenađenje, izleteo je beli golub. Drugo opaljenje je topovsko, barutno s papirnim konfetama.
U govoru koji je potom održao Života, poručio je da mu je žao što, posle nedavnih velikih srpskih tragedija i posle apela države da se preda oružje, obeležavanje dana sećanja na pretke počinje pucnjem. Da bi ovom pucnju iz trešnjevog topa dao smisao, rekao je da je, umesto prvog topovskog hica, ubacio goluba kao simbol poginule mladosti Gvozdenog puka i simbol mira u Srbiji i svetu bez oružja.
