Jerusalim i Hilandar omiljena svetilišta pravoslavnih

Verski turizam poslednjih godina postaje jedan od vodećih oblika turizma u celom svetu. U pokloničkim putovanjima svoju šansu traže turistički radnici i u Srbiji. Najznačajnije mesto u duhovnom turizmu svakako zauzimaju crkve i manastiri iz vremena srednjovekovne srpske države. To su ujedno i vrlo popularne turističke destinacije u našoj zemlji, koja pošto nema izlaz na more, svoju šansu traži u takozvanim selektivnim vidovima turizma, osim verskog i u kongresnom, banjskom, i drugim. U verske objekte ne odlazi se samo zbog religije već njihovo razgledanje i upoznavanje ima, naglašavaju turizmolozi, i kulturni značaj.

Hodočašća postoje još od drevnih vremena. U staroj Grčkoj ljudi su putovali ka svetilištima Zevsa na Olimpiji ili Apolona u Delfima, a danas ono je rašireno po celom svetu.

– Glavni motiv hodočašća jesu ispunjavanje zapovedi religije, to je i akt pobožnosti, oslobađanje od grehova, molitva i potraga za izlečenjem. Nekad je to i porodična verska ceremonija, ili odlazak na mesta gde se očekuju čudesni događaji. Za katoličanstvo karakteristično je hodočašće prema ukazanju Bogorodice. Francuski Lurd i Fatima u Portugaliji jesu među najpoznatijim svetilištima. Španski Santijago de Kompostela na listi je svetske nematerijalne kulturne baštine i prva evropska kulturna ruta zvanično proglašena 1987. godine, dok je našem regionu najpoznatije Međugorje – nabraja dr Branislav Rabotić, profesor Više turističke škole u penziji.

Jerusalim je centralno mesto hodočašća vernika pravoslavne vere, deo rituala je i poseta Svetom grobu u nedelji pred Vaskrs kada vernik pridodaje dodatak „hadži” svom imenu.

Omiljeno svetilište pravoslavnih hrišćana je i Sveta Gora, koja se sastoji od dvadeset manastira, među kojima je i srpski Hilandar.

U hinduizmu hodočašće ima veliki značaj. Kumbh Mela najmasovnije je okupljanje na svetu na koje dođe i do 70 miliona vernika. Svakih dvanaest godina prema gradu Alahabadu kreću se ogromne mase vernika da bi se okupale u vodi Svete reke, koja je simbol beskonačnog života. Tu je „najsvetiji grad u Indiji” Benares ili Varanasi s više od dve hiljade hramova.

Za razliku od hrišćana sveto mesto za muslimane nije mesto spasenja i isceljenja, već iskazivanje poštovanja Alahu. Ova vera ugradila je hodočašće u temelje svog učenja i unela određenu strogost. Na godišnjem hadžiluku u Meki učestvuje milion i po ljudi.

Neko iz pobožnosti, neko iz razonode

Turistički vodiči imaju običaj da kažu da sveštenstvo, a naročito monasi, ne gledaju blagonaklono na obične turiste koji im stižu u posetu iz razonode, pa požele da obiđu i hram. Oni žele da vide hodočasnike ili religiozne turiste koji dolaze iz pobožnosti.

Za teologe turizam ne predstavlja značajnu temu, ali s druge strane turistička privreda na hodočasnike gleda kao na turiste koji razvijaju hotelijerstvo i trgovinu. Osim vere hodočasnici posvećuju deo vremena prirodi, kupovini suvenira, posećuju različita mesta. Dakle, aktivnosti hodočasnika i turista su slične, ističe dr Branislav Rabotić.

Ono što ih razlikuje jeste to da hodočasnici putuju ka svojoj kulturi dok obični turisti žele da upoznaju druge kulture. Negde između ove dve kategorije jesu religijski turisti koji imaju višestruko veće motive od hodočasnika. Oni žele da upoznaju i arhitekturu i umetnička dela, pa i da obiđu i neka svetovna mesta.

Kod nas je sve više i privatnih agencija koje u svojim programima imaju i posetu crkvama i manastirima. Neke agencije se odlučuju za mešoviti izbor tako da naprave program gde je turistima omogućeno da vide i neke važne istorijske spomenike, kulturne ustanove, da svrate do planinske reke ili odmore na proplanku.

U Srbiji postoji više od 80 manastira i više stotina crkava, pa pojedine agencije organizuju lokalna putovanja. Tako Turistička organizacija Vranja puno polaže u verski turizam u ovom kraju, gde se nalaze važni sakralni objekti, među kojima je najpoznatiji Prohor Pčinjski, manastiri Svetog Nikole, „Oca Justina Popovića” i drugi.

Liturgija i poklonjenje svetinjama

Cena je, za jednodnevni izlet, kako smo saznali, sada oko tri hiljade dinara po osobi, a cilj svakog putovanja pored poklonjenja svetinjama jesu Svete liturgije.

Neke agencije, kao novosadski „Magelan”, opredeljuju se za kombinovane izlete. Jedna od omiljenijih tura je do Oplenca s posetom crkvi Svetog Đorđa.

Biljana Marčeta, vlasnik ove agencije, kaže da je već dugo najprodavanija tura do Đerdapa. Na tom putu je i manastir Tumane, koji nije u programu, jer, kako kaže naša sagovornica, ovaj manastir blizu Golupca jedan je od najpopularnijih za verske religiozne turiste. Taj manastir postaje srpski Ostrog, sve više se predstavlja u medijima kao mesto gde se dešavaju brojna čuda.

Za kosmetske manastire ponekad se javi kao problem prelazak preko graničnih prelaza. Nekad se dešava i da se turistička grupa vrati, ili provede ceo dan na granici, zbog problema s kosovskim vlastima.

Kada se ipak tamo ode reakcije su različite: po rečima Biljane Mirčete ima neprijatnih dobacivanja, ali i situacija da albanski poslastičari srpske turiste lepo dočekaju i počaste, kao što se to dogodilo u Prizrenu.

Iz Evrope dolaze ekumenske grupe koje obilaze naša svetilišta iako su druge vere, a pažnju na sebe poslednjih godina skrenulo je i Britansko društvo ljubitelja Atosa, koje je želelo da vidi i manastire u Srbiji. Ovaj njihov dolazak dobro je upamtio jedan domaći vodič koji je odbio da radi s njima jer su Britanci bili mnogo zahtevni, proveravali su koliko zna o freskama i koja ikona se nalazi levo od ulaznih vrata, što je njemu izgledalo kao preterano detaljisanje. To samo svedoči koliko verski turisti mogu da budu ne samo duboko religiozni već i koliko se fanatično predaju spoznavanju sakralnih artefakata i s koliko entuzijazma žele da upoznaju različite vere i kulture, zaključuju naši sagovornici.

Sahrane verskih poglavara

– Verski turizam često je povezan s određenim danima u godini (verskim praznicima) ili određenim događajima, kao što su sahrana pape ili patrijarha. Ovde ulaze i poklonjenje moštima svetitelja i očekivanje isceljenja, upoznavanje s temeljima svoje vere. Sve ove aktivnosti za cilj imaju jačanje vere – kaže dr Rabotić.

U katoličanstvu jedan od najmasovnijih događaja bila je sahrana Jovana Pavla Drugog 2005, koja je u Rim privukla tri miliona ljudi. Oni su potrošili najmanje 95 miliona evra, samo na prevoz su dali 150 miliona. Kod nas je jedan od najmasovnijih verskih skupova u ovom veku bila sahrana patrijarha Pavla.

Ko pohodi Svetu Goru

Jedan od putopisaca napisao je da 90 odsto posetilaca Svete Gore nisu hodočasnici, i to samo zato što „ne hodaju dugačkim, strmim, često veoma napornim stazama, pa se kod njih unutrašnja promena, za koju je hodanje neophodan element, ne može ni dogoditi”.

Međutim, grčki bogoslovi ističu da se na osnovu spoljašnjih manifestacija ne mogu prepoznavati pravoslavni hodočasnici, kod kojih se fizička izdržljivost i ne zahteva.

U pratnji duhovnika

I stepen religije ima značaja, najreligioznije evropske zemlje su Italija, Poljska, Portugalija, a među pravoslavnima Grčka i Rusija. Religijski turisti se razlikuju još po nečemu, idu u pratnji duhovnika, ili stručnog vodiča, takva putovanja su grupna najčešće, organizuju ih turističke agencije, legalne i „divlje”. Zanimljiv je i podatak da je SPC, po rečima dr Rabotića, jedina pravoslavna crkva koja ima svoju turističku organizaciju – „Dobročinstvo”.