Gastronomski raj na ušću Sone i Rone

Nije glamurozan kao Pariz, ni atraktivan kao Marsej, ni mondenski kao Nica, ali je Lion grad koji ima svoju draž. Ova prestonica departmana Rona – Alpi poznata je ne samo po sportu, kulturi, istoriji, arhitekturi i muzejima već i kao najveći kuvarski rival Pariza.

Renesansa je ovaj grad učinila istovremeno romantičnim, atraktivnim i zanimljivim, s puno duše.

Nekad centar Pokreta otpora

Možda je zbog toga za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu Lion bio centar Pokreta otpora. Danas pak, zbog svoje važnosti, nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine.

Bio je to i jedan od važnih rimskih gradova pre 197. godine hrišćanske ere. Tokom srednjeg veka bio je važan urbani centar u Francuskoj, a u vreme renesanse industrija proizvodnje svile donela je blagostanje i prosperitet. Do kraja 19. veka, 75 odsto ekonomije činila je proizvodnja svile, koja je zapošljavala više od 30.000 ljudi.

Stari grad Liona sastavljen je iz tri dela i čine ga Sveti Jovan, Sveti Pavle i Sveti Đorđe. Uske uličice i restorani kojih ima u izobilju na najbolji način pokazuju kako se nekada živelo u doba renesanse. Kada se malo duže šeta delom Sveti Jovanom, može se zamisliti kako su tu pre nekoliko vekova šetale francuske dame u krinolinama, sa suncobranima u rukama, ili kako su književnici sedeli u nekoj od starih kafana.

Za razliku od Svetog Jovana, Sveti Pavle i Sveti Đorđe nisu toliko atraktivni i zanimljivi, ali se preporučuje da se poseti hotel koji je bio nekadašnji dom brojnih bankara i trgovaca, a danas je Muzej grada.

Lion se nalazi na ušću reka Sone i Rone. Nedaleko od grada su vinogradarske oblasti Bižole i obale Rone, zbog čega u njemu ne manjka dobrih domaćih vina.

Poznat je po mnogim slavnim ličnostima koje su u njemu rođene i živele. Likovi najpoznatijih i najzaslužnijih građana predstavljeni su na velikom muralu Freskve de Lynis u 1. arondismanu, koji se prostire na površini od 800 kvadrata i čak tri sprata. Na njemu su, među 30 odabranih, svoje mesto našli filmski režiser i producent Bertrand Tavernier, šef i nosilac tri Mišelinove zvezde Paul Bokuz, zaštitnica grada Sveta Blandina, Mali Princ, koji predstavlja pisca i stanovnika Liona Antoana de Sent Egziperija, a tu su i tvorci prvog filma – čuvena braća Limijer.

Za turiste su, ipak, verovatno i najzanimljiviji murali Mir Pen, koji se nalaze blizu obale i koji na sjajan način odslikavaju prošlost grada. Brojni turistički autobusi staju blizu ovih zadnja i kao na pokretnoj traci smenjuju se turisti koji žele da ovekoveče murale koji na prvi pogled deluju kao da su realni.

Zanimljivo da se Lion uz Pariz smatra francuskom prestonicom gastronomije i ova dva grada se večito nadmeću oko toga koji ima najbolje šefove. Pol Bokuz je prvi poznati šef iz Liona koji je stekao svetsku slavu. On je tokom sedamdesetih stvorio novi, revolucionarni pravac u kulinarstvu, koji je zauvek promenio francusku kuhinju. Njegov prvi restoran Auberg du Pont otvoren je 1965. godine i tokom vremena je dobio tri Mišelinove zvezdice. Pre više od pola veka, kada je Bokuz počeo da ostavlja svoj trag u francuskoj kuhinji, pretvorivši kuhinju porodičnog restorana u Lionu u poprište uzbudljivih gastronomskih eksperimenata, francuska kuhinja još je bila pod ogromnim uticajem Eskofjea, oca visoke kuhinje. Javnost je već bila sita teških, matematički preciznih sosova i drugih jela koja su pripadala nekom drugom vremenu.

Među najčuvenijim kulinarskim izumima jesu piletina u svinjskoj bešici, i brancin punjen musom od školjki, pečen u lisnatom testu i poslužen s bogatim sosom od paradajza. Kao još jedno remek-delo Bokuza biće zapamćena čorba posvećena francuskom predsedniku Valeriju Žiskaru Destenu, koji mu je 1975. uručio Legiju časti. Ova supa pravi se od bogatog goveđeg temeljca i crnih tartufa i potom se prekriva slojem lisnatog testa.

Restorani za dubok džep

Kada je francuski predsednik suočen s ovim jelom, pitao je Bokuza kako da ga jede. Kuvar je odgovorio: „Polomite koricu”, što je istovremeno bilo i jasno uputstvo i suptilna igra reči, jer na francuskom „polomiti koricu” znači „pojesti neformalan obrok, gricnuti nešto”. Bokuz je ovom frazom sumirao svoju kulinarsku logiku: treba jesti s uživanjem i bez ceremonije.

Bokuz je umro 2018. godine, ali njegovi restorani i dalje spadaju u najbolje u Francuskoj. U Lionu ih danas ima pet i posećuju ga samo oni s dubokim džepom i stranci koji ne žale novca za kvalitetnu hranu. Ljudima iz Srbije i ovog dela Evrope se ipak ne preporučuje da tamo jedu, jer će za mnogo novca pojesti količinski nešto što se kod nas smatra za užinu. To su samo mini-porcije na maksi-tanjirima.

Iz Beograda redovna avio-linija

Od Pariza Lion je udaljen samo dva sata vozom, a od Grenobla 90 minuta. Uprkos blizini ovih gradova, Lion godišnje poseti nekoliko miliona turista iz celog sveta. Do Liona postoji i redovna avio-linija iz Beograda i let traje oko dva sata i 15 minuta.

Vino i svila, obavezni suveniri

U najbolje suvenire iz Liona svrstavaju se lokalna vina i čuvena lionska nagrađivana „bernafon” čokolada. U nekadašnjem centru proizvodnje svile danas postoje dve radnje u kojima se prodaju vrhunski proizvodi od svile, a ovo zadovoljstvo će vas koštati od 40 evra do 200 evra u zavisnosti od toga šta konkretno želite da kupite i koliko ste spremni da izdvojite.

Kolač 10 evra

Osim u skupim restoranima, ukusnu hranu u Lionu možete jesti u takozvanim bušonima, kojih ima gotovo u svakoj ulici. Reč je o lokalnim restoranima koji služe jela tradicionalne kuhinje u neformalnoj prijateljskoj atmosferi, ali po mnogo nižim cenama. Tamo se ipak isplati jesti jer jedan pristojan obrok (šnicla s prilozima i salatom) može se pojesti za oko 20 evra. Na obodu grada, u ovim restoranima, gde se mahom okupljaju mladi, može se dobro jesti i za 15 evra. Ne računajući kolač. U tom slučaju, ceh je najčešće za desetak evra veći.

Pešice po gradu

Lion se najbolje doživi kada se obilazi peške. Za one koji vole avanture najvažnije je obići najveći pešački trg Plas Belkur, u Ulici republike, koji se može obići za 45 minuta laganog hoda, a u čijem se središtu nalazi spomenik kralju Luju Četrnaestom. Tu su brojne prodavnice s robom, mahom iz Francuske, a koja je, zanimljivo, jeftinija nego ista u Srbiji.