Do struje preko panela na svom krovu
U Srbiji sada zvanično ima 886 prozjumera, kupaca-proizvođača električne energije i oni proizvode oko 21 megavat struje. Po količini struje dobijene iz tog izvora još zaostajemo za evropskim državama
Sve vidljiviji i glasniji u javnosti odnedavno i kod nas su prozjumeri. Za sada su još malobrojni: nešto više od 800 prozjumera na krovovima svojih kuća pomoću panela proizvodi čiste, zelene kilovate kojima greju domove, pokreću veš-mašine i šporete, uključuju klime...
U Srbiji se zvanično zovu kupci-proizvođači. To su pioniri zelene energije na koju čovečanstvo mora od sada da računa. Pomalo zbunjujući naziv prozjumeri je internacionalizovana anglosaksonska kovanica, zapravo ime za sakupljače sunčeve energije i proizvođače solarne električne energije.
Isplativa investicija
Evropa, a u poslednje vreme i mnogi drugi delovi sveta, okreću se suncu kao obnovljivom izvoru energije. Cena struje će dalje rasti što je važan razlog da se investiranje u solarne elektrane učini isplativijim, a to je zadatak i nadležnih resora. Osnovno je pitanje kako omogućiti prozjumerima da što lakše i brže postave solarne panele na krovove sopstvenih kuća i smanje račune za električnu energiju, ali i da – uz veće proizvođače, kompanije i državne institucije – u nacionalnu mrežu ubace što više kilovata zelene energije.
Srbija, prema najnovijim podacima, ima 886 prozjumera, jednu stambenu zajednicu i 275 pravnih lica, ukupno 1.162 solarne elektrane. Naši „solarci” proizvode ukupno oko 21 megavat električne energije, od čega na domaćinstva otpada oko 7,3 megavata, na stambene zajednice 9,5 kilovata a na ostalo – oko 13,7 megavata.
Srbija za sada kaska za okruženjem u pogledu broja kako malih (porodičnih), tako i većih solarnih elektrana, ali ima izgleda da se izmenom niza zakona situacija poboljša. U Hrvatskoj je, tokom prošle godine udvostručen broj elektrana na sunčevu energiju: krajem februara ove godine na mreži je bilo više od 8.000 solarnih elektrana.
Prozjumeri u Srbiji koriste električnu energiju iz sopstvenih solarnih centrala na krovovima svojih kuća, a u izgradnju većih solarnih elektrana kreću i kompanije.
Kako bi se postigla energetska stabilnost, države u okruženju donose olakšice podstičući proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, pre svega, solarne energije. U Srbiji je proces do statusa prozjumera skraćen na 20 dana, a Crna Gora i Hrvatska su, recimo, ukinule PDV na solarne panele.
– Ako pogledamo našu mapu puta ka energetskoj tranziciji, sadržanu u Integrisanom nacionalnom energetskom klimatskom planu, prozjumeri popunjavaju svih pet područja koje plan definiše – energetsku efikasnost, dekarbonizaciju, energetsku sigurnost, inovacije, uticaj na unutrašnje tržište. Svojim dolaskom na srpsko tržište donose ključni element za energetsku tranziciju, a to je hrabrost – kaže Slobodan Perović iz kompanije „RP Global OIE”.
Broj proizvođača solarne energije u Srbiji verovatno će u skoroj budućnosti biti daleko veći, naročito ako imamo u vidu da ćemo za godinu-dve struju plaćati po tržišnoj ceni.
Ali, u međuvremenu nadležni bi trebalo da razreše probleme pred kojima su se našli domaći prozjumeri. Perović podseća na neke: neophodno je da se obezbedi otkup viška struje na kraju obračunskog perioda, da se omoguće fiskalne olakšice za izgradnju solarnih elektrana.
– Država već dve godine izdvaja subvencije za prozjumere kao deo Nacionalnog programa energetske sanacije, a ove godine najavljen je treći, najveći ciklus od 70 miliona evra, u naredne četiri godine, za mere energetske efikasnosti, proizvodnju i racionalnu upotrebu energije – podseća naš sagovornik.
Prozjumerima bi pomoglo i ukidanje, odnosno povraćaj PDV-a na panele, opremu za solarne elektrane, prema već uspostavljenim modelima kupovine prvog stana ili opreme za bebe.
Nenad Maričić, jedan od prvih kupaca-proizvođača solarne energije u Srbiji, ističe da je trenutni način obračuna za prozjumere nepovoljan, jer se celokupna preuzeta električna energija smatra osnovicom za obračun akcize i drugih naknada, bez obzira na to imaju li svojih viškova ili ne, što je, smatra on, pogrešno. Ukoliko je proizvodnja veća od potrošnje, onda bi osnovica za obračun trebalo da bude nula kilovat-sati. To je osnovni princip neto merenja.
Kako izgleda pravilan način obračuna, predočio je Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine, na primeru domaćinstva iz Slovenije kroz račune za električnu energiju za jedan mesec iz perioda pre i nakon što je postavljena solarna elektrana:
– Radi se o krovnoj solarnoj elektrani snage 27 kilovata i u domaćinstvu su instalirane toplotne pumpe za grejanje i hlađenje. Na računu iz januara 2022. vidi se da je potrošnja slovenačkog domaćinstva visoka i da je ukupni trošak 398 evra. Pokretanjem rada solarne elektrane porodica značajno smanjuje račun, pa on iznosi 37 evra. Uzeta osnovica za obračune iznosi nula kilovat-sati, neto merenje je pravilno primenjeno i račun je 10 puta manji od onog iz istog meseca prethodne godine.
Nenad Maričić, zajedno sa porodicom u Rumi, poseduje solarnu elektranu snage 7,36 kilovata. Kaže da je ideju o sopstvenoj elektrani razmatrao desetak godina. Zakon tada nije dozvoljavao takav pojedinačni poduhvat. Sve se promenilo polovinom 2021. godine.
– Tada je objavljena uredba koja nam je omogućila da postanemo prozjumeri, kupci-proizvođači struje. U novembru 2021. godine postavili smo elektranu na krov. Ugradnja solarnog sistema završena je za samo jedan dan, ali smo zvanično postali prozjumeri tek u maju 2022. jer je dobijanje zvanične dozvole za početak rada bila komplikovana i do tada nepoznata procedura. Najveći problem bila je, dakako, papirologija, koju danas prozjumeri završavaju za dva meseca – kaže Maričić.
On dodaje da u ovom poduhvatu nisu imali finansijsku podršku države, jer opština Ruma u toj godini nije ni raspisala konkurs za subvencionisanje, niti su mogli da im kažu da li će šansi za državnu pomoć biti narednih godina.
– Krenuli smo bez te podrške. Valjalo je uložiti 6.700 evra – otkriva naš sagovornik.
Spokojno čekaju poskupljenje struje
– Trenutni obračun nepovoljan je za prozjumere: period otplate investicije u našem slučaju je 12 godina. Ta brojka veoma je promenljiva i zavisi od toga koliko ste veliki potrošač struje. Ako vam je potrošnja stalno u crvenoj zoni, investiciju možete da isplatite za šest godina. Ali, ako ste neprekidno u zelenoj zoni, investiciju ćete otplaćivati 20 i više godina – izračunava Maričić.
Kada struja poskupi, prozjumeri će poskupljenje osetiti malo ili nimalo, ističe on, što i jeste san svakog potrošača.
Kako postati prozjumer
Informacije o tome kako se postaje kupac-proizvođač moguće je pronaći u publikaciji Centra za unapređenje životne sredine. Procenu mogućnosti izgradnje solarne elektrane na krovu svoje kuće moguće je uraditi pomoću solarnog kalkulatora: https://solar.sumeiklima.org/
Najveća solarna elektrana u Lapovu
Nedavno je puštena u rad najveća solarna elektrana u Srbiji „Delasol” u Lapovu. Izvođač radova je kompanija „MT-Komeks”, redovni član Udruženja „Obnovljivi izvori energije u Srbiji”.
Ova elektrana prostire se na 12,5 hektara i ukupna snaga iznosi 9,9 megavolta. Ona će strujom snabdevati 2.100 domaćinstava u okolini.
Čista energija i u Požarevcu
U ritejl parku u Požarevcu nedavno je postavljeno 2.414 fotonaponskih solarnih panela koji će proizvoditi zelenu energiju i na taj način doprineti manjim emisijama ugljen-diokisida, koji je jedan od glavnih uzroka klimatskih promena.
Iza gradnje ove krovne solarne elektrane na Stop šop ritejl parku stoji kompanija za komercijalne nekretnine „CPI Properti grupa”. U pet od 14 ritejl parkova u Srbiji – Borči, Subotici, Smederevu, Požarevcu i Vršcu – postavljene su pametne solarne klupe s punjačima za mobilne telefone, besplatnom vaj-faj internet konekcijom i podacima o vremenu i kvalitetu vazduha u realnom vremenu. Park u Lazarevcu opremljen je vetrogeneratorom i fotonaponskim sistemom javne rasvete koji obezbeđuje čistiju energiju iz održivih izvora.
Limiti u novom zakonu
Skupština Srbije usvojila je nedavno izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Po novim odredbama, kupci-proizvođači biće limitirani u pogledu snage proizvodnog objekta, solarne elektrane. Domaćinstva će moći da proizvedu do 10,8 kilovata, a pravna lica 150. Kako nam je javio Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine, pravna lica imaće prelazni period do 1. jula 2024. godine, kako bi završili postojeće projekte u tom periodu imaće limitiranu proizvodnju na 5 megavata, a nakon toga 150 kilovata.
