Budne oči vinčanske (3)
Zašto i dalje mnoge zbunjuju lica na figurinama koje su pronađene na „Belom brdu”
Mnoge zbunjuju lica na vinčanskim figurinama. Čudna su im. Na mnogim licima u prvi plan istaknute su oči. Kada pažljivije pogledate, primećujete da tu nedostaju usta. Profesor Miloje Vasić bio je ubeđen da su odsustvo usta i naglašene oči na ovim figurinama predstavljale zaštitne maske rudara cinabarita.
Na Avali se u doba neolita kopao cinabarit, ruda od koje se dobijala prelepa crvena boja.
Prilikom prerade cinabarita, živina isparenja su otrovna i, prema mišljenju profesora Vasića, to su bile zaštitne maske.
To je jedno tumačenje.
Ovakav prikaz lica na figurinama mnogi arheolozi i danas tumače kao prikaz maski. Prema Jankovićevom viđenju, ove figurine uglavnom predstavljaju žene jer vinčanski neolićani gajili su kult majke. Ona je simbol plodnosti, rađanja, života. Ona je ta koja danonoćno bdi.
– Vinčanske figurine imale su još jednu važnu ulogu – zaštitu kuće! – veli kustos Dragan Janković. – Kao što nas danas čuva ikona kućnog sveca, njih je u neolitu čuvala „Velika majka”. Ona je tim velikim očima danonoćno bdela. E, to je tumačenje kada su u pitanju figurine. A kada je reč o poklopcima, tu imamo budne i brižne oči koje su bdele nad sadržajem posude. Na poklopcima su prikazane i uši. Zašto? Zato što su i uši u funkciji budnosti. Kada je neko budan on i osluškuje. Nekima ti prikazi više liče na mačke, a druge podsećaju na sove. Međutim, na ovim poklopcima oni nisu hteli da prikažu ni mačku ni sovu niti bilo koju drugu životinju, već su hteli da naglase budnost kao takvu. Pitate se sigurno zašto ljudi iz neolita toliko insistiraju na budnosti. Budnost majke, budnost na poklopcima, vazama... Meni se čini zato što su oni bili odgovorni. Onaj ko se prihvati odgovornosti njega to čini povišeno budnim. Oni su, zapravo, bili uspešni zašto što su bili odgovorni. I oni su nam poslali jednu jednostavnu poruku iz neolita: ne može se biti uspešan a da niste odgovorni. Zašto ne prikazuju usta? Da bi naglasili oči, odnosno akcentovala budnost.
Na ovom mestu okamenjenog znanja i zaustavljenog života, čovek 21. veka može da putuje kroz vreme sedam hiljada godina unazad i da čuje hiljadu i jednu priču. Jer neolitski Vinčanci ne samo da su pravili kvalitetnu keramiku već su bili i izuzetni dizajneri. Posude su pravili bez vitla a svoju decu od šeste godine kroz igru uvodili u tajne ovog zanata. Oni već tada imaju ono što mi danas zovemo učenje kroz igru i praksu, a to je danas vrhunac obrazovanja.
