Majstorišite sami ali oprezno i pozovite stručnjaka

 Kako se približava proleće građevinski radovi u čitavoj Srbiji se sve više zahuktavaju. U svetlu legalizacije gradnje mnogo puta se ne zna da li su pojedini objekti legalni ili ne. Često, nije jednostavno ni objasniti, zašto je jedan dobio dozvolu a drugi ne iako su naizgled slični. Mada, ruku na srce, najpre zaboravljamo šta smo sve na svojoj kući radili sami, bez ikakve konsultacije sa nadležnima ali čak ni sa stručnjacima građevinske struke. Po našem starom običaju mi smo majstori za sve.

Ako nam je bio potreban prostor zbog povećanja broja stanara (deca se poženila a stari ostarili) širimo i dograđujemo, dodajemo u svoja dvorišta uz čuvenu izjavu: „To je moje i mogu šta hoću”. Zapravo, nije baš tako, jer ne znamo, od strane struke, šta se sve sme a šta ne sme dograđivati i prerađivati od osnovne namene u stanu ili porodičnoj kući.

Pitali smo zato stručnjake (građevince i arhitekte ) da nas podsete na neke osnovne principe, kod naknadne rekonstrukcije ili zidanja od početka, šta je dozvoljeno u građevinskom smislu a šta ne. Većina ovih strukovnih pravila je pretočeno i u zakone, pa možda, ako budete vodili računa o njima lakše ćete i pribaviti dozvolu o naknadnoj legalizaciji, ako niste sve u napred  rešili.

Građevinska dozvola vam je potrebna u svakom slučaju, jer niz propisa odnosno zakonskih obaveza za dobijanje dozvole sprečavaju pregradnje i rekonstrukcije kojima bi se ugrozila stabilnost zgrade smanjili ili ugrozili životni uslovi ukućana ili neposrednih komšija. Male prenamene, koje ne zadiru u konstrukciju, ne menjaju spoljni izgled objekta i bitni kvalitet stanovanja mogu se izvesti i bez građevinske dozvole.

Jedna od najvažijih pravila je da nije dozvoljeno skloniti nosivi zid a da se ne osigura potpora za konstrukciju koja se oslanja na taj zid. Takođe,  iz konstruktivnih razloga, bez ispitivanja statičke sigurnosti konstrukcije nije dozvoljen novim pregradnim zidom na spratu opteretiti plafon prizemlja ili opteretiti balkonsku ploču zidom, kako bi na mestu  balkona dobili još jednu prostoriju.

Za svaki konstruktivni zahvat mora se konsultovati  stučnjak građevinske struke. Tako se često zaboravljaju osnovan sanitarna pravila i propisi koji uslovljavaju minimalne tehničke uslove za izgradnju stanova o kojima pri  pregrađivanju ili rekonstrukciji moramo da vodimo računa.

 Visina stanbenih prostorija ne može biti manja od 2,5 metara  sa izuzetkom spavaćih soba na spratu koja mogu da budu do 2,40 metara visine. Visina svetla u pomoćnim prostorijama ne sme da bude manja od 2,20 metara a ako je u podrumu onda minimalno 2,10 metara.

Ako plafon prostorije nije ravan onda visina na nižem delu ne sme da bude manja od 2,20 metara. Širina sobe ne sme biti manja od polovine dužine. Kako bi se osiguralo minimalno potrebno osvetljenje i provetravanje stana , prostori moraju  da imaju prozore najmanje 1/7 podne površine, a polovina te površine mora da se otvara. Prozori moraju da budu dvostruki, krilo na krilo ili ustakljeni izolacionim staklom (izopan staklo).

Površina soba u kojima spava najmanje jedna osoba ne bi smela da bude manja od najmanje šet kvadrata  a za dve osobe najmanje 10 metara kvadratnih. Ukoliko je stan predviđen za pet ili više osoba, potreban je toalet u posebnoj prostoriji koja je, ako se vrata otvaraju prema spolja, minimalnih dimenzija 80 h120 cm. Ako se vrata otvaraju u prostoriji onda 80h 140 cm. Pomoćni prostori kao što su: toalet, gardarober, ... ne moraju da imaju direktno provetravanje ali mora da postoji osigurana ventilacija preko ventilacionih kanala. Bez obzira na način gerejanja u stanu, kući, mora da pstoji  rezervni dimnjak koji omogućava, u slučaju potrebe grejanje na čvrsta goriva.

 Postoje i strogi propisi o izvođenju kanalizacije. Tamo gde ne postoji kanalizaciona mreža u naselju, obavezna je izgradnja septičkih jama, kako bi se sprečila opasnost od zaraze i zagađivanja okoline.

Treba voditi računai o protivpožarnoj zaštiti. To se odnosi na pravilno izvođenje eletričnih instalacija, dimnjaka ili izgradnju ostave za tečno gorivo (ulje za loženje) i druge energente zbog izbora materijala za gradnju. Pri planiranju naselja urbanisti vode računa o gustoći naselja, broju stanovnika, potrebnim komunalnima službama i objektima jer prilikom dogradnji i rekonstrukcija ne sme bitno da se naruši ta ravnoteža, kao na primer, udvostruči broj stanara.

Zbog svega  navedenog treba ipak potražiti najpre kod opštinskih nadležnih organa građevinsku dozvolu i to na osnovu projekta koji je izradila  ovlašćena osoba ili projektna organizacija  i srećno vam bilo jer će vam sigurno trebati.