Maestro na harmonici

Izbijanje pandemije koncertnog majstora na harmonici Petra Marića (32) zateklo je, pogodite gde, u kineskom gradu Vuhanu, odakle je virus korona krenuo u pohod po svetu. Tih dana, poklopilo se, potpisao je ugovor za turneju od 50 koncerata u Kini. Održao je sedam nastupa i usled nove realnosti morao da spakuje kofere.

– Svi su se u Kini tokom tih dana ponašali uobičajeno. Sve je funkcionisalo normalno, nije bilo panike. Više su bili zabrinuti porodica i prijatelji ovde. Na vreme smo se vratili i prva dva meseca iznenadnog odmora izuzetno su prijala – priseća se Petar, višestruki svetski šampion u sviranju harmonike, kojeg smo zbog otkazanih umetničkih događaja lako ovih dana našli u Beogradu.

U rodnom gradu konačno boravi duže u odnosu na prethodnu deceniju i po, koliko uspešno gradi umetničku karijeru. Ranije je provodio po desetak meseci na turnejama tokom kojih bi održao i više od 100 koncerata.

O Petru Mariću „Politika” je pisala još dok je bio talentovani učenik muzičke škole „Dr Vojislav Vučković”.

Školovanje u Parizu i Bratislavi

Od pete godine harmonika je svakog dana prisutna u njegovom životu.

Istovremeno je završio osnovnu i srednju muzičku pod patronatom eminentnog pedagoga Aleksandra Nikolića. Već kao tinejdžeru otvaraju mu se vrata festivala i najvećih muzičkih dvorana, čemu su svakako doprinele titule najboljeg harmonikaša na svetskim kupovima.

Marić je osmostruki šampion u sviranju elektronske harmonike, a prvu titulu osvojio je sa 16 godina.

Prvu titulu šampiona sveta osvojio sa 16 godina

Izuzetan talenat prepoznali su brojni konzervatoriji. Odlučio se za studije u Parizu, kod doajena harmonike Frederika Dešampa. Nakon toga završio je studije u Bratislavi, u klasi profesora Tibora Raca.

– Mnogi ne veruju kada kažem da, na primer, tokom priprema za svetsko prvenstvo vežbam 12 sati dnevno. Bez obzira na to koliko bili talentovani, do uspeha i zacrtanog cilja da budete najbolji stiže se samo radom i trudom – priča naš sagovornik.

Vežbanje mu nije padalo teško ni kada je bio dete, ni danas. Ne prođe dan a da ne svira, čak i kada je na odmoru, mada priznaje da ne pamti kad je otišao na klasičan godišnji odmor.

 – Takav sam po prirodi. Radoholičar. Dosadno mi je dok odmaram – iskren je mladi maestro.

Neplanirane nedelje i mesece sa smanjenim brojem nastupa iskoristio je kreativno, uz note i aranžiranje. Osnovao je onlajn internacionalnu školu sviranja.

Istina, bilo je i povremenih koncerata. Jedan mali, intimni, za mladu beogradsku publiku, održao je krajem decembra u sali Kulturnog centra Studentskog grada Novi Beograd. Početkom januara nastupio je u srpskom paviljonu na Svetskoj izložbi „Ekspo 2020” u Dubaiju i poput prethodnih na hiljade odsviranih koncerata – razgalio publiku.

S osmehom kaže da je bio izuzetno počastvovan kada su javili da su njega izabrali, na osnovu utisaka posetilaca, da održi ponovo koncert i to na centralnom, završnom događaju paviljona za Dan državnosti – 15. februara.

Od pre dve godine Petar Marić je kreativni ambasador naše zemlje u okviru državnog projekta Srbija stvara (Serbia creates):

– Jako je lepo za umetnika da se oseti zaštićenim, da neko iz njegove zemlje prepozna da to što radi nosi dodatnu vrednost. Stali su iza mene i drugih umetnika, ostvarili smo saradnju. Osećam se konačno zaštićenim u umetničkom smislu.

Na repertoaru su i klasična muzika i srpska kola

Do sada je nastupao na svim kontinentima osim na afričkom. Kina, Francuska, Portugal, Nemačka, Italija, Australija, Južna Amerika, Sjedinjene Države, svugde prenosi magiju zvuka harmonike. Izvodi klasičnu muziku, srpska kola, popularna dela, varijete muziku.

U Americi, tačnije u Njujorku, poslednjih šest-sedam godina provodi takođe puno vremena. Posle Beograda, Velika jabuka mu je druga kuća. Nastupao je u Kenedi centru u Vašingtonu, kao prvi solo izvođač na harmonici; svirao s renomiranim svetskim umetnicima. Tapšale su mu kolege virtuozi klasične muzike, kao i pop diva Selin Dion.

Svaku turneju, gostovanje na novoj destinaciji koristio je da upozna to mesto. Posle deceniju i po neprestanog putovanja, priznaje, došlo je do zasićenja od turističkih obilazaka muzeja, lokaliteta, znamenitih građevina.

 – Verujte, kada toliko vremena putujete, boravite po nekoliko meseci u jednoj državi, na jednom mestu, pa na drugom, ostvarujete kontakte s brojnim kulturama, shvatite da je svet tako mali. Barem u mom životu. Zato me sad više ne fasciniraju, kao na početku, spomenici, atrakcije o kojima sam maštao da vidim uživo. Danas sam srećan kada upoznam dobre ljude. Impresioniraju me osobe koje kreiraju prijatnu atmosferu i s kojima mogu da provedem kvalitetno vreme, bilo da je neko iz moje ulice u Beogradu ili na drugom kontinentu – iskren je Marić.

Naglašava da ga raduju inspirativni razgovori, prepoznavanja zdravog načina razmišljanja, kada upozna porodicu u kojoj odrastaju srećna deca.

Kao važan preduslov zašto se danas nalazi tu gde jeste – među najboljim koncertnim majstorima harmonike – ističe ulogu svoje porodice. – Svakom detetu je važna podrška. Rani dani detinjstva moraju da budu ispunjeni ljubavlju, posvećenošću i prepoznavanju talenta od strane roditelja, kada je potrebna najveća podrška. A upravo takvo je bilo moje odrastanje.

Smatra da isključivo talenat nije garancija uspeha. Kada dete pokaže talenat za muziku, to samo znači da će brže naučiti note, sviranje nekog instrumenta pre druge dece. I ništa više.

– Talenat je jedna kockica u kompleksnom mozaiku. One važnije su psihička i emotivna stabilnost, koje se razvijaju u zdravoj porodici – naglašava maestro Marić.

Zanimljivo je da pre njega niko u porodici nije bio u svetu muzike. Majka je bila bibliotekar u BIGZ-u, otac je u ekonomskim vodama radio u nekadašnjem JAT-u. – Mamina porodica je iz Šumadije. Mislim da odatle potiče veza što sam ja izabrao harmoniku ili je ona izabrala mene.

Planira, vežba, radi

Pandemiji se još uvek ne vidi kraj, ali naš sagovornik ne miruje. Planira, vežba, radi.

Intenzivno priprema veliki beogradski koncert u Kombank areni krajem aprila. Potrudiće se da repertoar bude upečatljiv, jer je do sada najmanje izlazio pred domaću publiku. Dogovoreni su koncerti u Nemačkoj, Portugalu... Nada se da će s instrumentom teškim petnaestak kilograma u piku karijere zasvirati u Karnegi holu, u Njujorku.  – Još nije sazreo taj trenutak – dodaje.

Pre toga sasvim su izvesna preostala 43 koncerta pred uvek toplom publikom u Kini i drugi nastupi po svetu.

Neuspeh je sastavni deo uspeha

– Nikada se ne predajem. Daleko od toga da je u mojoj karijeri sve uspeh i pobeda. Bilo je neuspeha, padova. Po prirodi biram da idem divljim, a ne utabanim stazama. Izvukli ste karte i nema predaje, igrajte s tim što ste izvukli iz špila – jednostavna je Petrova „životna filozofija”.

Manite se telefona

Za đake u muzičkim školama ima praktične savete.

– Pod jedan –  manite se telefona! Ne osvrćite se na sistem i što pre dođite do nivoa da kada vas neko pita o oblasti koju ste izabrali znate sve odgovore. Svaki talenat je limitiran tim istim talentom. Ko se osloni samo na prirodan dar, ne pristaje na težak rad – neće uspeti. Talenat će u tom slučaju biti prepreka jer bez rada ne možete zasijati.

Svetski šampion osam puta

Prvi put je titulu najboljeg na svetu osvojio sa 16 godina na Svetskom kupu za harmonikaše u Norveškoj. Usledila su nova takmičenja i zlatne medalje. U juniorskoj i seniorskoj selekciji. Uspeo je što nije nikom pre njega, 2010. godine trijumfovao je u dve „discipline”: oblasti klasične i varijete muzike na istom kupu održanom u Hrvatskoj. Ima četiri harmonike, jednako drage: klasični i digitalni, tj. električni instrument. Nikada nije imao uzora, ali se divi Leonardu da Vinčiju.