Red po red mesa, sosa i povrća

Musaka ili „složenac” od mesa, povrća, sosova, sira, ponekad i testenina, spada među najraznovrsnija jela koja se prave širom sveta. U srpskoj kuhinji, bez obzira na to da li je recept stigao s Istoka ili Zapada, da li je tradicionalan ili moderan, obično je to meso mešano (svinjsko i juneće) i mleveno, od povrća se najviše koriste krompir, tikvice i patlidžan, dodaju se i jaja, a od sosova kojim se musaka preliva – bešamel. U toj varijanti je prave i u drugim balkanskim zemljama. Najpoznatija je grčka musaka, mada je ime ovog gurmanluka u stvari arapskog porekla.

 I lazanje su neka vrsta musake, koja stiže iz Italije, samo što se u posudi uz meso „slažu” kore, deblje od onih za pitu i gibanicu, i prelivaju s dva sosa, belim bešamelom i crvenim, od paradajza, a odozgo posipaju sirom.

Sve popularnije su vegetarijanske i veganske lazanje i musake bez mesa, jaja, sira i bešamela (koji se inače pravi s mlekom i maslacem), odnosno takva musaka je sačinjena samo od povrća, začina i ulja, eventualno se dodaju testenine, pirinač ili druge žitarice. Odlična ideja za dane posta.

U suštini, bilo koje vrste namirnica, ako su „kompatibilnog” ukusa i sličnog načina termičke obrade, mogu se ređati u „složenac”, važno je da se jelo ne raspadne prilikom služenja i da se, naravno, ne dogodi da je, recimo, meso nedopečeno a povrće prepečeno (što je recimo čest slučaj kad se koriste brokoli). Neko, zbog toga, u musaku stavlja bareni krompir kako ne bi ostao „živ”, a u lazanje sos s više tečnosti kako bi je kore upile (onda nisu žilave ni tvrde).

I dok se ljubitelji lazanja – a najpoznatiji je svakako mačak Garfild iz istoimenog stripa i crtanog filma – brane da ovo ukusno jelo, iako nije baš zdravo, jeste veoma zasitno i može da opstane u frižideru danima, pristalice raznih posnih musaka zagovaraju ovakvu vrstu jela kao savršen način pripreme zapečenog povrća, koje se, međutim, brzo osuši i sparuši pa bi ga trebalo što pre pojesti.

Biće da su i jedni i drugi u pravu.