Strah od masnoća
Treba imati meru u ishrani i unapred ne odbacivati masno, jer masno može biti i veoma dobro
Lipofobija je strah od masne hrane i pogađa pre svega društvo, ali i pojedinca. Nije čudno kada na sve strane čujete kako su masti loše, da su uzrok mnogih bolesti. Ali da li ste se ikada zapitali zašto živimo u lipofobičnom društvu?
Predugo traje trovanje mozgova pričom da je svaka mast loša. Svakako su za tu zabludu krivi mediji i društvene mreže koje idealizuju vitku figuru. U prodavnicama se propagiraju namirnice sa redukovanim udelima masti, ali da li je to baš normalno?
Baš kao i činjenica da nismo svi vitki, ne možemo reći ni da su sve masti loše. Dobre, nezasićene masti su svakako blagotvorne i imaju izrazito pozitivan uticaj na organizam. Možete ih naći u orašastim plodovima (badem, orah, lešnik), maslinovom ulju, avokadu, semenu lana, bundeve i suncokreta, plavoj ribi…
Ako preterujete u unosu zasićenih masti (čitaj mesa), možete povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i maligniteta. Određena istraživanja pokazala su čak da i masnoće životinja iz slobodnog uzgoja, sadrže nezasićene masne kiseline. Uvek treba imati meru u ishrani i unapred ne odbacivati masno, jer masno može biti i veoma dobro!
Ishrana LCHF (Low Carb, Hight Fat) posebno je dobra za osobe na redukcionim dijetama, ali i za dijabetičare. Razlog je prost: ugljeni hidrati predstavljaju glavnog krivca za povišen nivo šećera u krvi. Kada jedete manje ugljenih hidrata, postaje mnogo lakše da telo postigne stabilan nivo šećera u krvi.
Dodavanje zdravih masti u ovakvu ishranu pomaže u zadržavanju osećaja sitosti i sprečavanju daljeg konzumiranja hrane. Studije pokazuju da kada ljudi smanje unos ugljenih hidrata i jedu više proteina i masti, konzumiraju manje kalorija.
Nije potrebno da bežimo od masnoća, jer su one neophodne za mnoge metaboličke procese. Vitamini A, E i De su rastvorljivi samo u mastima.
U poslednje vreme sve je više dokaza da su transmasne kiseline loše po zdravlje, pa ih proizvođači hrane masovno izbacuju iz svojih proizvoda. Transmasne kiseline utiču na povećanje lošeg holesterola, a time i na bolesti srca i krvotoka.
Transmasne kiseline nastaju u industrijskoj proizvodnji biljnih masnoća (margarina) postupkom delimične hidrogenizacije. Očigledno je da margarin polako odlazi „u penziju”, a vraća se stari dobri maslac koji nikada nije imao ovakvu reputaciju.
Istraživanja rađena u periodu 2011–2016. u više zemalja EU pokazala su da je značajnim smanjenjem upotrebe transmasti u ishrani smanjeno i obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, čak za petinu!
U poslednjih osam godina mnoge zemlje su ograničile upotrebu transmasti, od pojedinačnih proizvođača, pa do celih država. Kod nas u Srbiji to je očigledan trend i sve češće na pakovanjima proizvoda i deklaracijama nalazimo natpis „bez transmasti”.
Trendi žene, manekenke i sve ostale koje veoma vode računa o svojoj vitkoj liniji i koje doslovno upijaju mantru „masti su loše” zaista pate od lipofobije. One ne žele da jedu bilo šta masno i veoma brižno vode računa šta konzumiraju. Po pravilu su pothranjene i često se lipofobija nadovezuje na anoreksiju.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
