Autor: Slavica Stuparušić
18.04.2025 u 20:46
Sem estetskog izgleda, nokti otkrivaju puno toga o našem organizmu. – Oni su ogledalo zdravlja organizma. Promene u boji, teksturi i obliku često su prvi znaci određenih bolesti, pa ih ne treba ignorisati – podseća dr Đorđe Krstić, dermatolog i navodi neke od promena na noktima koji mogu da ukažu na bolest. * Anemija usled nedostatka gvožđa može se prepoznati po bledim, tankim i lako lomljivim noktima, u težim oblicima mogu dobiti kašikast oblik. * Bolesti jetre, hepatitis ili ciroza, mogu da dovedu do pojave žutih noktiju. * Dijabetes češće otvara put ovim infekcijama noktiju i njihovom zadebljavanju. * Bolesti štitaste žlezde (hipertireoza ili hipotireoza) uzrokuju suve, lako lomljive nokte s vertikalnim brazdama, u ređim slučajevima može doći i do odvajanja nokta od ležišta.
22.04.2025 u 08:20
U narodu su popularni alternativni načini lečenja gljivičnih infekcija pomoću sode bikarbone, jabukovog sirćeta, kokosovog ulja. – Iako neki od ovih sastojaka imaju određena antigljivična svojstva, njihova efikasnost u potpunom izlečenju ovih infekcija nije naučno dokazana. Soda bikarbona može da pomogne u smanjenju vlaženja stopala, što donekle sprečava razmnožavanje gljivica, ali ih ne ubija, ne prodire duboko u nokat i ne može izlečiti infekciju. Jabukovo sirće ima blago kiselu rN vrednost, koja stvara nepovoljno okruženje za rast gljivica, ali ih ne može eliminisati. Kokosovo ulje ne eliminiše gljivice, ali može da smanji nelagodnost kod blagih infekcija i da pomogne u hidrataciji kože – kaže dr Đorđe Krstić, dermatolog.
21.04.2025 u 10:11
Mnoge žene se da bi imale lep izgled noktiju odlučuju za gel-lak manikir. Ipak, sve više žena se nakon duže upotrebe ovog manikira žale na slabe, lomljive i istanjene nokte. Dr Đorđe Krstić, dermatolog u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu, objašnjava da proces u kojem se gel-lak nanosi u nekoliko slojeva i suši pod UV ili LED lampom može da ima negativne posledice: – Kako bi se gel-lak bolje vezao, nokat se pred nanošenje isturpija, čime se uklanja zaštitni površinski sloj. To može da dovede do istanjivanja i slabosti nokta. Korišćenje električne turpije nosi i rizike. Prejak pritisak može dovesti do značajne destrukcije nokta, a ukoliko se oštećenje napravi u predelu kutikule, nokat će mesecima rasti talasasto. Ukoliko se radi medicinski manikir, bez izrade gel-laka, na
18.04.2025 u 11:31
Lečenje obično traje tri meseca, ali ponekad i više godina i zavisi od zahvaćene površine, starosti pacijenta, brzine rasta noktiju, kao i vrste terapije Gljivične infekcije noktiju veoma su česte, ali se pomoć lekara potraži obično kada je zahvaćena značajna površina nokta, što otežava i produžava period lečenja, upozorava dr Đorđe Krstić, dermatolog u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu. Foto lična arhiva Đorđe Krstić Godišnje doba ne igra značaju ulogu u nastanku, ali ima značajnu ulogu u otkrivanju – nošenjem otvorene obuće više se obraća pažnja na nokte stopala, te se nakon uočenih promena pacijenti češće obraćaju dermatologu. Razvoju ovih infekcija pogoduju oštećenja nokta, dijabetes, vlažna i topla sredina, kao i loša cirkulacija. Zato je, kako
17.04.2025 u 10:02
Cveće je ukras doma, a povrće jela. Međutim, i tu je došlo do promena na terenu, pa se cveće našlo u tanjiru, a povrće u vazi. I nije to neka novost – ukrasni kupus odavno se šepuri u raskošnim, skupocenim buketima. Prošvercuju se povremeno i brokule, ukrasni luk. Međutim, šargarepa, paprika ili obični kupus baš i nisu bili za celofan, ali vremena se menjaju. Zato pustite mašti na volju, ako ste neodlučni, zavirite i u novčanik, pa procenite hoćete li trpezarijski sto ukrasiti vazom u kojoj je šargarepa s belom radom ili buketom cveća. Nije nevažno ni to što je „buket” mrkvi višestruko jeftiniji od samo jedne ruže. Istini za volju, cena nije od presudnog značaja, jer za praznik plaćamo, ne žalimo, šta košta da košta, ali ako će naša šargarepa s „baršunastim” lišćem privući pažnju i iz
10.04.2025 u 08:46
Izraz limfomi stoji ispred grupe bolesti poznate kao „rak krvi”. Zbog nejasnih simptoma ova maligna bolest se ne prepoznaje na vreme i oboleli i dalje kasne s odlaskom lekaru. – Svako može da oboli od limfoma, bez obzira na životnu dob, pol, činjenicu da je vodio zdrav života – kazala je Maja Marković, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od limfoma „Lipa”, na nedavnoj konferenciji za novinare povodom Nacionalnog dana borbe protiv limfoma. Zato je i poručila da rano prepoznavanje simptoma i veća dostupnost savremenih terapija u prvim linijama lečenja za pacijente znače veću šansu za izlečenje, bolji kvalitet života u toku i nakon lečenja. Kako prepoznati bolest, za koju kažu da je sa sto lica? – Malaksalost, osećanje stalnog umora, čak i nakon prospavane noći, preznojavanje priliko
26.03.2025 u 08:38
Radni dan profesora dr Viktora Nedovića započinje, a nekada se i završava u laboratoriji, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je redovni profesor tehnologije piva i slada i bioprocesnog inženjerstva. Za „posebne zasluge i dostignuća u profesiji, za časnu posvećenost znanju, poštenju, porodici, duhovnim vrednostima srpskoga naroda, vaspitanju i obrazovanju mladih naraštaja, za svakodnevno postupanje u skladu s porukom udruženja: Misli srpski – delaj svetski”, profesor je nedavno dobio nagradu „Srpski krivak” za tehničke nauke za 2024. godinu. Pre deset godina isto priznanje dobila je prof. dr Gordana Vunjak Novaković, jedna od naših najuspešnijih i najcitiranijih naučnica, s Univerziteta Kolumbija, u Njujorku. Ona je i bila uzor našem sagovorniku koji se rado seća dolaska u Beog
24.03.2025 u 08:16
Depresija je splet više osećanja, to je stanje žalosti, tugovanja, nezadovoljstva, a najpre je negativan stav o sebi, svetu i budućnosti. Potištenost i povlačenje u sebe su redovni simptomi. Ali, kako navodi Filip Stojković, psihoterapeut, za takvo stanje u određenoj meri odgovorni smo i sami. Tome posebno doprinose misli o sopstvenoj neadekvatnosti, zbog nemanja onoga što smatramo neophodnim i užasavanja stvarima onakvim kakve su. Klopke samookrivljivanja Stalno samookrivljivanje često vodi u depresiju. – Misli poput pogrešio sam, zgrešio sam, nenamerno sam povredio drugoga, zdrave su i ljudske u realnim situacijama, sve dok ih ne prate konstatacije tipa: ne bi trebalo da grešim i radim loše stvari, trebalo bi da sam nepogrešiv i savršen – navodi naš sagovornik. Šetajte, čitajte
