Autor: Slavica Stuparušić
21.04.2026 u 14:47
Važno je znati šta biljke „vole da jedu”, bez obzira na to da li rastu na njivi, u vrtu ili saksiji. Treba prepoznati kada su „gladne” i šta im nedostaje za rast, razvoj i plodonošenje, ali i šta biva ako se „prejedu”. Biljke su prave „brbljivice” ko njihov govor nauči. Pored ugljenika, kiseonika i vodonika, glavne hranjive materije od vitalnog značaja su azot, fosfor i kalijum. Azot je gradivni element „zadužen” za rast korena, stabla i lista, važan za otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine i bolestima. Od njega zavisi kvalitet plodova i prinos biljaka zbog čega se i stavlja akcenat na azotna đubriva. Znaci nedostatka: Dolazi do razgradnje hlorofila, što se prvo uočava na starijim listovima, koji postaju bledozeleni. Vremenom listovi požute i potom opadnu. Ta neželjena bo
07.08.2024 u 09:32
Susret sa Zagorkom Aleksić, autorkom nedavno objavljenog romana „Naši ljudi”, poslanicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2020. godine, bio je neočekivano prijatan. Koliko god se trudila da bude suzdržana, „politički” korektna, vranjanski temperament se nije dao obuzdati, a kada je isplivao na površinu, onda je razgovor dobio i onu lepu lirsku notu. Primećujemo na početku razgovora da je ova šarmantna tridesetsedmogodišnja majka dve devojčice bez šminke, veđe prirodne, osmeh spontan, haljina na njoj poput onih iz modnih časopisa pedesetih, za koju nam reče: „Obukla sam je specijalno za ovu priliku.” Lep gest. Pozitivno nacionalno osećanje Zagorka je rođena u Podgorici, odrasla u Vranju, živi i radi u Beogradu. Dilemu nema, ona je, kako kaže, sto posto Vranjanka: – Iz Podgoric
07.08.2024 u 09:33
Granice u vaspitavanju dece moraju da postoje, ali granice nisu isto što i strogost, zaključak je koji se nametne posle slušanja dr Biljane Pirgić, dečjeg i adolescentskog psihijatra i psihoanalitičkog psihoterapeuta, koja primećuje da se roditelji učestalo javljaju za savet jer ne razumeju svoju decu i nisu sigurni da pravilno postupaju. – Nije isto biti roditelj bebe, deteta od jedne, dve, tri godine, mališana predškolskog ili školskog uzrasta, adolescenta. Čak i adolescencija ima svoje faze, pa nije isto adolescent od 13-14 godina, 17, 18 ili 23. Znači, kao što dete prolazi svoj put psihološkog razvoja, tako i roditelji prolaze svoj razvojni put. Ponašanje zavisi od toga kako se dete oseća. Da bi roditelji mogli da razumeju osećanja svoga deteta moraju da budu spremni da razumeju sopstvena. Ta
28.07.2024 u 13:09
Pančićev skakavac na Tari, evropski jelenak koji se ubraja u najkrupnije evropske insekte, kreketuša jedna od najsitnijih vrsta žaba poznata još i kao gatalinka, šarka otrovna vrsta zmije, jarebica stanarica… Svi su na spisku ugroženih vrsta. Da bi se široj javnosti, na prigodan i popularan način, predstavio delić fascinantnog životinjskog sveta naše zemlje, a ujedno ukazalo i na opasnosti koje ih vrebaju, objavljena je monografija „Zaštićene životinjske vrste Srbije”. Dodir prirode Ovom, četvrtom i finalnom, publikacijom zaokružena je edicija „Zaštićena prirodna dobra Srbije”. U njoj je prikazano po 75 zaštićenih područja, biljnih i životinjskih vrsta, a sve povodom 75 godina postojanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Monografija donosi prikaz svih vrsta kičmenjaka,
07.07.2024 u 00:26
Film „Doživeti Andrića” kruna je osmogodišnjeg školovanja đaka Osnovne škole „Živan Maričić” u Žiči, jednom od kraljevačkih naselja poznatom po istoimenom srednjevekovnom manastiru. Ova savremena škola oformila je pre 14 godina filmsku i pozorišnu produkciju iz koje godinama unazad izlaze filmska ostvarenja čiji su autori, scenaristi, glumci i producenti – nastavnici i učenici. S velikim entuzijazmom i veoma ograničenim budžetom nastaju obrazovni filmovi koji za teme imaju elemente iz đačkog života, nastavnog gradiva, ekologije: „Milenijumska generacija”, „Vredni ljudi moga kraja”, „Na izvoru obnovljive energije”, „Vekovni svetlopis”, „Stara žička svadba”, kao i film o hlebu. Poslednjim filmskim ostvarenjem žički učenici i nastavnici pridružili su se obeležavanju 130. godišnjice rođenja našeg velikog pi
09.07.2024 u 08:54
Kiša je protekle sedmice tri dana bez prekida lila u danskoj prestonici, ali niko od prisutnih na jednom od najvažnijih festivala posvećenog dizajnu (3 Days of Design) u Kopenhagenu za to nije mario. Bilo je važno ispratiti raznovrstan, celodnevni sadržaj, s obzirom da je u čast 11. smotre festival organizovan, poput Noći muzeja, na 11 lokacija. Tako da su posetioci imali priliku da upoznaju kreatore, osete atmosferu i vide dansku arhitekturu, urbanu obnovu i zelene inicijative. – Ove godine je na festivalu učestvovalo rekordnih 400 izlagača – rekla je za „Magazin” Sanja Berić arhitekta iz Beograda, po povratku sa jedne od najistaknutijih dizajnerskih scena u svetu. – Odazvale su se brojne firme, od onih koje se bave dizajnom keramike i draperija do dizajnera nameštaja, rasvete...
