Аутор: Славица Ступарушић
21.04.2026 у 14:47
Важно је знати шта биљке „воле да једу”, без обзира на то да ли расту на њиви, у врту или саксији. Треба препознати када су „гладне” и шта им недостаје за раст, развој и плодоношење, али и шта бива ако се „преједу”. Биљке су праве „брбљивице” ко њихов говор научи. Поред угљеника, кисеоника и водоника, главне храњиве материје од виталног значаја су азот, фосфор и калијум. Азот је градивни елемент „задужен” за раст корена, стабла и листа, важан за отпорност биљака према неповољним условима спољашње средине и болестима. Од њега зависи квалитет плодова и принос биљака због чега се и ставља акценат на азотна ђубрива. Знаци недостатка: Долази до разградње хлорофила, што се прво уочава на старијим листовима, који постају бледозелени. Временом листови пожуте и потом опадну. Та нежељена бо
07.08.2024 у 09:32
Сусрет са Загорком Алексић, ауторком недавно објављеног романа „Наши људи”, посланицом у Народној скупштини Републике Србије од 2020. године, био је неочекивано пријатан. Колико год се трудила да буде суздржана, „политички” коректна, врањански темперамент се није дао обуздати, а када је испливао на површину, онда је разговор добио и ону лепу лирску ноту. Примећујемо на почетку разговора да је ова шармантна тридесетседмогодишња мајка две девојчице без шминке, веђе природне, осмех спонтан, хаљина на њој попут оних из модних часописа педесетих, за коју нам рече: „Обукла сам је специјално за ову прилику.” Леп гест. Позитивно национално осећање Загорка је рођена у Подгорици, одрасла у Врању, живи и ради у Београду. Дилему нема, она је, како каже, сто посто Врањанка: – Из Подгориц
07.08.2024 у 09:33
Границе у васпитавању деце морају да постоје, али границе нису исто што и строгост, закључак је који се наметне после слушања др Биљане Пиргић, дечјег и адолесцентског психијатра и психоаналитичког психотерапеута, која примећује да се родитељи учестало јављају за савет јер не разумеју своју децу и нису сигурни да правилно поступају. – Није исто бити родитељ бебе, детета од једне, две, три године, малишана предшколског или школског узраста, адолесцента. Чак и адолесценција има своје фазе, па није исто адолесцент од 13-14 година, 17, 18 или 23. Значи, као што дете пролази свој пут психолошког развоја, тако и родитељи пролазе свој развојни пут. Понашање зависи од тога како се дете осећа. Да би родитељи могли да разумеју осећања свога детета морају да буду спремни да разумеју сопствена. Та
28.07.2024 у 13:09
Панчићев скакавац на Тари, европски јеленак који се убраја у најкрупније европске инсекте, крекетуша једна од најситнијих врста жаба позната још и као гаталинка, шарка отровна врста змије, јаребица станарица… Сви су на списку угрожених врста. Да би се широј јавности, на пригодан и популаран начин, представиo делић фасцинантног животињског света наше земље, а уједно указало и на опасности које их вребају, објављена је монографија „Заштићене животињске врсте Србије”. Додир природе Овом, четвртом и финалном, публикацијом заокружена је едиција „Заштићена природна добра Србије”. У њој је приказано по 75 заштићених подручја, биљних и животињских врста, а све поводом 75 година постојања Завода за заштиту природе Србије. Монографија доноси приказ свих врста кичмењака, 59 строг
07.07.2024 у 00:26
Филм „Доживети Андрића” круна је осмогодишњег школовања ђака Основне школе „Живан Маричић” у Жичи, једном од краљевачких насеља познатом по истоименом средњевековном манастиру. Ова савремена школа оформила је пре 14 година филмску и позоришну продукцију из које годинама уназад излазе филмска остварења чији су аутори, сценаристи, глумци и продуценти – наставници и ученици. С великим ентузијазмом и веома ограниченим буџетом настају образовни филмови који за теме имају елементе из ђачког живота, наставног градива, екологије: „Миленијумска генерација”, „Вредни људи мога краја”, „На извору обновљиве енергије”, „Вековни светлопис”, „Стара жичка свадба”, као и филм о хлебу. Последњим филмским остварењем жички ученици и наставници придружили су се обележавању 130. годишњице рођења нашег великог пи
09.07.2024 у 08:54
Киша је протекле седмице три дана без прекида лила у данској престоници, али нико од присутних на једном од најважнијих фестивала посвећеног дизајну (3 Days of Design) у Копенхагену за то није марио. Било је важно испратити разноврстан, целодневни садржај, с обзиром да је у част 11. смотре фестивал организован, попут Ноћи музеја, на 11 локација. Тако да су посетиоци имали прилику да упознају креаторе, осете атмосферу и виде данску архитектуру, урбану обнову и зелене иницијативе. – Ове године је на фестивалу учествовало рекордних 400 излагача – рекла је за „Магазин” Сања Берић архитекта из Београда, по повратку са једне од најистакнутијих дизајнерских сцена у свету. – Одазвале су се бројне фирме, од оних које се баве дизајном керамике и драперија до дизајнера намештаја, расвете...
