Autor: Aleksandra Mijalković
09.10.2023 u 11:21
„Bitka na Neretvi”, bio je najveći ratni spektakl i najskuplji film snimljen u Jugoslaviji.To je bio projekat sa kojim je tadašnja vlast želela da narodnooslobodilačku borbu i njene heroje predstavi svetu. Zato se na filmu nije štedelo, a rezultat je bio grandiozni poduhvat u kojem je okupljena fantastična glumačka ekipa s domaćim i svetskim zvezdama. Korišćeni su prava vojska, artiljerija i avioni, u masovnim scenama na terenu se pojavilo hiljade statista. Bioskopske plakate crtao je lično Pablo Pikaso! Veljko Bulajić, režiser, tada je tvrdio da slavni slikar za to nije tražio honorar, samo kutiju najboljih jugoslovenskih vina. Nevolje na snimanju Početak snimanja dva puta je odlagan, prvi put ga je omeo zemljotres u Skoplju, a drugi put prekinule privredne reforme, da bi, najzad, prva
08.12.2023 u 22:13
Jak vetar koji je proteklih dana „produvao” deo Srbije označio je dolazak prave pozne jeseni. Iz ormana su izvučene toplije jakne i kaputi, jer je, uprkos vedrom nebu i sunčanom vremenu, takozvani subjektivni osećaj odavao utisak da je mnogo hladnije nego što bi se zaključilo na osnovu izmerenih temperatura. Za sve to je, naravno, kriva košava, specifičnost Balkana. Jugoistočni vetar poreklom s Karpata, tipičan za ovo doba godine, dobro poznat stanovnicima Podunavlja, istočne Srbije, Banata i Bačke, šiba po Timoku i Subotici, Nišu i Šidu, a Beograđani ga smatraju jednom od znamenitosti svog grada. Okrivljuju košavu za izlomljeno granje, polupane prozore, proklinju je zbog odnetih šešira, pokvarenih frizura, glavobolje i kijavice – i u tim trenucima zaboravljaju da je ona i naš veliki
12.09.2024 u 20:29
Da li se sećate Malale Jusufzai? Imala je 17 godina kad je 2014. primila Nobelovu nagradu za mir, kao najmlađa dobitnica u istoriji ovog prestižnog priznanja, a svega 11 godina kad je u rodnom gradu u Pakistanu, pod talibanskom upravom, pokrenula blog na lokalnoj stanici Bi-Bi-Sija, zahtevajući da se i devojčicama omogući pravo na dalje školovanje. Nastupala je u ime svojih drugarica, vršnjakinja i zemljakinja i imala podršku porodice – ali je izazvala gnev talibana, i jedan od njih je 2012. u nju pucao, u glavu, dok se vozila autobusom u školu. Preživela je, prebačena u bolnicu u Englesku, i posle dugotrajnog lečenja tamo i ostala, nastavljajući svoju borbu. A znate li ko je Om Prakaš Gurjar iz Radžastana, Indija? Sa 14 godina je dobio Dečju međunarodnu nagradu za mir. Imao je pet godina
28.09.2023 u 10:30
Naravno da svoje dete volite najviše na svetu i da ste spremni za njega sve da uradite. Naravno da njegove interese stavljate na prvo mesto. Često deca po prirodi svojih potreba zaokupljuju svu pažnju roditelja – morate ih nahraniti, napojiti, obući, zabaviti, utešiti, organizovati njihovo vreme... Mužu, odnosno ženi sve to, jasno, nije potrebno. Ako ljubav prema detetu uporedimo sa odlaskom u osnovnu školu, gde u stvari nemate drugog izbora, jednostavno je to obaveza, onda je ljubav prema bračnom partneru kao odlazak u srednju ili višu školu: na svakome je da se opredeli koliko i kako će mu se posvetiti. Ishod neretko bude – zapostavljeni bračni partner. Velika greška, upozoravaju psiholozi! Kakav brak – takva deca Naime, međusobna ljubav i uzajamna briga roditelja i te kako utiču na
28.09.2023 u 10:28
Odsluženje vojnog roka, boravak u letnjem kampu, radne akcije, školske užine... za mnoge pripadnike starijih generacija bile su prva prilika da se upoznaju sa mesnim nareskom. Bio je to jedan od najprezrenijih, a istovremeno i najpopularnijih oblika industrijske hrane. Prerađevina smeštena u malu okruglastu konzervu, kasnije u aluminijumsku ambalažu koja se nešto lakše otvara, sadržala je ostatke goveđeg, svinjskog, pilećeg i, ređe, ćurećeg mesa, dobro začinjene i „oplemenjene” pojačivačima ukusa, emulgatorima... Mesni narezak je bio jeftin, u ponudi čak i u najmanjim provincijskim i seoskim radnjama, mogao se čuvati mesecima, čak godinama, nositi sa sobom u ruksaku po vozovima, brodovima i planinskim vrletima... Iskusnim domaćicama sa plićim kućnim budžetom veći je izazov bio kako od
28.09.2023 u 10:27
Otkako je jedan od najuspešnijih srpskih sportista Novak Đoković obznanio da je izbacio gluten iz ishrane, mnogi zagovornici zdravog načina života odlučili su da postupe isto. Oznaka „bez glutena” u radnjama, restoranima i u kuvarima postala je magnet za „osvešćene” kupce, a dr Daglasu Adleru, sa Univerziteta Solt Lejk Siti (SAD), to je bio povod da u časopisu „Otkrića” objasni značaj ovog proteina, sadržanog u namirnicama, pre svega u hlebu i testeninama, koje ljudi širom sveta bezbedno i svakodnevno jedu već hiljadama godina. Iako su proteini važan i značajan deo ljudske ishrane, za neke su oni zaista opasni. Put do ovog zapanjujućeg otkrića bio je dug i vijugav, a počeo je u vreme Drugog svetskog rata. Neuhranjeni u izobilju hrane Holandija je u zimu 1944–1945. bila pod opsadom,
14.10.2023 u 23:49
Stariji tinejdžer, student, živi s roditeljima u skladnoj porodici, uvek je bio uzorno dete, ali u poslednje vreme se promenio. Češće izlazi, ponekad ostaje kod drugara i da prenoći, manje razgovara s ukućanima, počeo je da govori da ga fakultet više ne zanima, da će prekinuti studije i s jednim poznanikom otići u inostranstvo da tamo potraži posao. Majka je u njegovom mobilnom telefonu otkrila neke čudne poruke, posumnjala da je počeo da koristi drogu, sad se pita kako da postupi… Ova kao i mnoge druge slične ili potpuno različite priče mogu imati nekoliko scenarija, kaže dr Danica Bošković Đukić, porodični psihoterapeut u Dnevnoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, s dugogodišnjim iskustvom u radu s adolescentima. – Suočavanje, onako kako
