Auto „dece cveća”
Mali, zdepasti „Folksvagenov” model rođen u Nemačkoj uoči Drugog svetskog rata šezdesetih je postao ikona hipi pokreta, simbol američke pop-kulture, ali sad je njegova sudbina zapečaćena
Još samo pet meseci ostalo je do dana kada će prestati proizvodnja „folksvagena”, uveliko poznatijeg kao „buba”, jednog je od najpopularnijih automobila svih vremena. Proizvođač je najavio septembra prošle godine. Sudbina malog „narodnog auta” je zapečaćena.
Poznata priča o njegovom nastanku vraća nas u doba Adolfa Hitlera, koji se oduševio vizijom Ferdinanda Poršea i zatražio „praktično i pristupačno vozilo za nemačku srednju klasu”. Posle više eksperimentalnih modela, maja 1938. je dobio to što je zamislio. Masovna proizvodnja u novoj fabrici počela je septembra naredne godine, istog meseca kad je buknuo rat, pa je tako više hiljada ljudi, koji su otkupili svoj auto štednjom „na markice”, ostalo praznih ruku.
Još dugo posle završetka Drugog svetskog rata i nestanka nacizma mali, zdepasti auto neobičnog dizajna, koji podseća na bubu, budio je neprijatne asocijacije na ovaj užasni period u istoriji čovečanstva, ali – paradoksalno, ironičnom igrom sudbine – uprkos tome je postao simbol jednog sasvim drugačijeg razdoblja, onog koje pamtimo po „deci cveća”, uzdizanju ljubavi i mira, hipi pokretu.
„Hoćemo li se ikada otarasiti ove bube? Nikad!” – glasi čuvena „Folksvagenova” reklama iz 1965. godine, koja je na neki način učinila svoj prvi proizvod najomiljenijim stranim automobilom u SAD i jedno obično motorno vozilo pretvorila u ikonu američke, a onda i međunarodne kontrakulture, ili pop-kulture.
„Buba” je dugo držala svoj kultni status širom sveta. Nema, takoreći, tog avangardnog umetnika koji se nije slikao za njenim upravljačem ili je ovekovečio u svojim delima. „Dizni” je snimio film o malom folksvagenu pod imenom „Herbi”, auto se pojavljivao u nebrojenim serijama, stripovima, časopisima... Klubovi ljubitelja „bube” množili su se po planeti gotovo jednako brzo kao da je reč o pravom insektu.
Tokom vremena pojavljivali su se novi, savremeniji modeli „bube”, proizvodnja je iz Nemačke „preseljena” preko okeana, pa je najprodavaniji „Folksvagenov” auto u Evropu počeo da stiže, nakon 1978, iz Meksika, sve do sredine osamdesetih godina prošlog veka.
Iako je slava ovog auta postepeno opadala nakon „ludih šezdesetih”, i dalje je bilo mnogo onih koji su želeli upravo njega, kao neku vrstu životnog stava. Kad je 1998. predstavljena „nova buba”, generacija „bejbi-bumera”, a iza njih „generacija iks” – pohrlile su da je nabave.
Budućnost pripada električnim i samovozećim automobilima, tvrde stručnjaci. Ali „buba” na izdisaju ponovo postaje simbol, ovoga puta nečeg mnogo većeg od njene metalne karoserije – celog jednog stoleća transporta kakav je nekada bio, i vremena „ljubavi i mira” koje se više neće vratiti.
