Аутор: Александра Мијалковић
09.10.2023 у 11:21
„Битка на Неретви”, био је највећи ратни спектакл и најскупљи филм снимљен у Југославији.То је био пројекат са којим је тадашња власт желела да народноослободилачку борбу и њене хероје представи свету. Зато се на филму није штедело, а резултат је био грандиозни подухват у којем је окупљена фантастична глумачка екипа с домаћим и светским звездама. Коришћени су права војска, артиљерија и авиони, у масовним сценама на терену се појавило хиљаде статиста. Биоскопске плакате цртао је лично Пабло Пикасо! Вељко Булајић, режисер, тада је тврдио да славни сликар за то није тражио хонорар, само кутију најбољих југословенских вина. Невоље на снимању Почетак снимања два пута је одлаган, први пут га је омео земљотрес у Скопљу, а други пут прекинуле привредне реформе, да би, најзад, прва
08.12.2023 у 22:13
Јак ветар који је протеклих дана „продувао” део Србије означио је долазак праве позне јесени. Из ормана су извучене топлије јакне и капути, јер је, упркос ведром небу и сунчаном времену, такозвани субјективни осећај одавао утисак да је много хладније него што би се закључило на основу измерених температура. За све то је, наравно, крива кошава, специфичност Балкана. Југоисточни ветар пореклом с Карпата, типичан за ово доба године, добро познат становницима Подунавља, источне Србије, Баната и Бачке, шиба по Тимоку и Суботици, Нишу и Шиду, а Београђани га сматрају једном од знаменитости свог града. Окривљују кошаву за изломљено грање, полупане прозоре, проклињу је због однетих шешира, покварених фризура, главобоље и кијавице – и у тим тренуцима заборављају да је она и наш велики
12.09.2024 у 20:29
Да ли се сећате Малале Јусуфзаи? Имала је 17 година кад је 2014. примила Нобелову награду за мир, као најмлађа добитница у историји овог престижног признања, а свега 11 година кад је у родном граду у Пакистану, под талибанском управом, покренула блог на локалној станици Би-Би-Сија, захтевајући да се и девојчицама омогући право на даље школовање. Наступала је у име својих другарица, вршњакиња и земљакиња и имала подршку породице – али је изазвала гнев талибана, и један од њих је 2012. у њу пуцао, у главу, док се возила аутобусом у школу. Преживела је, пребачена у болницу у Енглеску, и после дуготрајног лечења тамо и остала, настављајући своју борбу. А знате ли ко је Ом Пракаш Гурјар из Раџастана, Индија? Са 14 година је добио Дечју међународну награду за мир. Имао је пет година
28.09.2023 у 10:30
Наравно да своје дете волите највише на свету и да сте спремни за њега све да урадите. Наравно да његове интересе стављате на прво место. Често деца по природи својих потреба заокупљују сву пажњу родитеља – морате их нахранити, напојити, обући, забавити, утешити, организовати њихово време... Мужу, односно жени све то, јасно, није потребно. Ако љубав према детету упоредимо са одласком у основну школу, где у ствари немате другог избора, једноставно је то обавеза, онда је љубав према брачном партнеру као одлазак у средњу или вишу школу: на свакоме је да се определи колико и како ће му се посветити. Исход неретко буде – запостављени брачни партнер. Велика грешка, упозоравају психолози! Какав брак – таква деца Наиме, међусобна љубав и узајамна брига родитеља и те како утичу на
28.09.2023 у 10:28
Одслужење војног рока, боравак у летњем кампу, радне акције, школске ужине... за многе припаднике старијих генерација биле су прва прилика да се упознају са месним нареском. Био је то један од најпрезренијих, а истовремено и најпопуларнијих облика индустријске хране. Прерађевина смештена у малу округласту конзерву, касније у алуминијумску амбалажу која се нешто лакше отвара, садржала је остатке говеђег, свињског, пилећег и, ређе, ћурећег меса, добро зачињене и „оплемењене” појачивачима укуса, емулгаторима... Месни нарезак је био јефтин, у понуди чак и у најмањим провинцијским и сеоским радњама, могао се чувати месецима, чак годинама, носити са собом у руксаку по возовима, бродовима и планинским врлетима... Искусним домаћицама са плићим кућним буџетом већи је изазов био како од
28.09.2023 у 10:27
Откако је један од најуспешнијих српских спортиста Новак Ђоковић обзнанио да је избацио глутен из исхране, многи заговорници здравог начина живота одлучили су да поступе исто. Ознака „без глутена” у радњама, ресторанима и у куварима постала је магнет за „освешћене” купце, а др Дагласу Адлеру, са Универзитета Солт Лејк Сити (САД), то је био повод да у часопису „Открића” објасни значај овог протеина, садржаног у намирницама, пре свега у хлебу и тестенинама, које људи широм света безбедно и свакодневно једу већ хиљадама година. Иако су протеини важан и значајан део људске исхране, за неке су они заиста опасни. Пут до овог запањујућег открића био је дуг и вијугав, а почео је у време Другог светског рата. Неухрањени у изобиљу хране Холандија је у зиму 1944–1945. била под опсадом,
14.10.2023 у 23:49
Старији тинејџер, студент, живи с родитељима у складној породици, увек је био узорно дете, али у последње време се променио. Чешће излази, понекад остаје код другара и да преноћи, мање разговара с укућанима, почео је да говори да га факултет више не занима, да ће прекинути студије и с једним познаником отићи у иностранство да тамо потражи посао. Мајка је у његовом мобилном телефону открила неке чудне поруке, посумњала да је почео да користи дрогу, сад се пита како да поступи… Ова као и многе друге сличне или потпуно различите приче могу имати неколико сценарија, каже др Даница Бошковић Ђукић, породични психотерапеут у Дневној болници за лечење болести зависности Института за ментално здравље у Београду, с дугогодишњим искуством у раду с адолесцентима. – Суочавање, онако како
