22.03.2024 u 15:52
Topla voda puna minerala izbija iz dubina u vidu mehurića na više mesta, ali prostor na kojem su izvori nije dovoljno pristupačan. Izuzev zimi, posetioci svraćaju s raznih strana Teče uvek hladnjikava planinska reka Rzav, a tik uz nju, podno ariljskog sela Visoka, bazeni su s toplom vodom. Prirodno zagrejanom, ni studen Rzava je ne hladi. To je Visočka banja, jedinstvena kod nas, s fenomenom visećih termi u stenama nad rečnim koritom. Kažu, neobičnost neviđena: dve različite vode jedna uz drugu. Rečnu rzavsku, biserno čistu, odavno koriste za vodosnabdevanje pet varoši, a ovu toplu u Visočkoj banji da lekovitim svojstvima pomogne obolelima. Temperatura vode 27 stepeni „Temperatura vode u bazenima je 27 stepeni. Povoljno deluje kod lečenja reume, s
18.03.2024 u 11:35
„Postoji mnogo rukopisa i tragova o srednjovekovnoj i poznijoj istoriji varoši Užice, posebno iz vremena osmanske dominacije. Po mnogima, Užice je šeher, varoš sa više javnih i privatnih građevina, džamija, medresa, tekija i drugih gradskih objekata. Međutim, malo je ili nema pomena o književnicima, slikarima, zografima iz tog doba, onima koji su duhom stvaranja ostali u sećanju generacija koje dolaze. Jedan od njih je znameniti pesnik i književnik Alaudin Užičanin, poznatiji kao Sabit Užičanin, rođen u Užicu u 17. stoleću. Rešetke zaborava prekrile su njihova dela i duh njihovog stvaranja. Ima li savremeno Užice pravo da zaboravi ove velikane rođene u ovoj varoši u nekom drugom vremenu, vaktu, zemanu? Nema, reći će svi oni kojima duh stvaranja nešto znači...„ Ovo u najnovijem broju čas
26.02.2024 u 10:37
Rat je bio mučan, nemilosrdan, ni decu nije štedeo. Jednog osmogodišnjeg dečaka, slučajno spasenog od pokolja, gubitak cele porodice – oba roditelja, četiri brata i tri sestre – naterao je da postane najmlađi ratnik. Na njega, Momčila Gavrića (1906–1993), najmlađeg vojnika, potom i najmlađeg podoficira Velikog rata (podnarednika Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije), seća zlatiborski pisac Milisav R. Đenić u svojoj upravo objavljenoj knjizi ratnih priča „Godine stradanja i bola”. „Kad su ratnici Prve Danglisove artiljerijske baterije na položaju Gučeva primetili dečaka starog oko osam godina koji je trčao prema njima, u čudu su se pitali otkud dete na frontu, i to baš u vreme kad svakog časa mine doleću!? Kad im priđe, upitaše ga: – Šta ti, bato, tražiš ovde, što ne sediš
16.02.2024 u 17:42
Poglede prolaznika privlače unikatni ručno rađeni predmeti i slike u nevelikoj galeriji gde se našlo mesta i za delić radnog prostora. Sve to na sedam i po kvadrata, na uočljivom mestu uz glavnu ulicu u Užicu. Ni manje radnje, ni više volje za rad, pozitivne energije, stvaralačkog zadovoljstva... U to umetničko zanatstvo svoj talenat, upornost, životno iskustvo udružila je Užičanka Tanja Kendija. Ona pravi unikatne predmete od hladnog porcelana i drveta, stvara slike u akrilu. Pa ih prodaje po Srbiji i svetu, stigli su i u daleku Australiju. Po njima se „Unikat plus” zove ova Tanjina radnja-galerija. Umetnička žica Do pre deceniju ništa u svakodnevnom životu Tanje Kendije, supruge i majke s neizvesnim zaposlenjem u trgovini, nije slutilo da bi mogla ovim da se bavi. Navodilo ju je u t
15.02.2024 u 08:23
Stradalnika u Velikom ratu bilo je iz svake familije sela Kremna. Iz pojedinih se u ratne sukobe uputilo i po deset muških glava, a tek poneka bi se vratila, mnogo ih je ostalo na bojištima. Sećanja preživelih solunaca beležio je dr Ilija Misailović, pa ih uvrstio u svoju knjigu „Kremna’”, najobimniju monografiju nekog sela (sa 1.070 strana). Za one iz familije Nešović koristio je zapise potpukovnika JNA Žarka Nešovića o ratnim doživljajima njegovih srodnika. Kremanac Ljubomir Ljube Nešović, rođen 1872, odrastao je kao siroče: otac Gavrilo stradao je kao tobdžija u Javorskom ratu, ubrzo zatim umrla mu je i majka. U školu nije išao, kažiprstom se potpisivao, ali je u kadru bio poznat kao najbolji nišandžija. Imao je oštro oko i jako srce. U Prvi balkanski rat otišao je 1912., iz ratnih okršaja vr
