22.03.2024 у 15:52
Топла вода пуна минерала избија из дубина у виду мехурића на више места, али простор на којем су извори није довољно приступачан. Изузев зими, посетиоци свраћају с разних страна Тече увек хладњикава планинска река Рзав, а тик уз њу, подно ариљског села Висока, базени су с топлом водом. Природно загрејаном, ни студен Рзава је не хлади. То је Височка бања, јединствена код нас, с феноменом висећих терми у стенама над речним коритом. Кажу, необичност невиђена: две различите воде једна уз другу. Речну рзавску, бисерно чисту, одавно користе за водоснабдевање пет вароши, а ову топлу у Височкој бањи да лековитим својствима помогне оболелима. Температура воде 27 степени „Температура воде у базенима је 27 степени. Повољно делује код лечења реуме, с
18.03.2024 у 11:35
„Постоји много рукописа и трагова о средњовековној и познијој историји вароши Ужице, посебно из времена османске доминације. По многима, Ужице је шехер, варош са више јавних и приватних грађевина, џамија, медреса, текија и других градских објеката. Међутим, мало је или нема помена о књижевницима, сликарима, зографима из тог доба, онима који су духом стварања остали у сећању генерација које долазе. Један од њих је знаменити песник и књижевник Алаудин Ужичанин, познатији као Сабит Ужичанин, рођен у Ужицу у 17. столећу. Решетке заборава прекриле су њихова дела и дух њиховог стварања. Има ли савремено Ужице право да заборави ове великане рођене у овој вароши у неком другом времену, вакту, земану? Нема, рећи ће сви они којима дух стварања нешто значи...„ Ово у најновијем броју часописа „Исто
26.02.2024 у 10:37
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник. На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије), сећа златиборски писац Милисав Р. Ђенић у својој управо објављеној књизи ратних прича „Године страдања и бола”. „Кад су ратници Прве Данглисове артиљеријске батерије на положају Гучева приметили дечака старог око осам година који је трчао према њима, у чуду су се питали откуд дете на фронту, и то баш у време кад сваког часа мине долећу!? Кад им приђе, упиташе га: – Шта ти, бато, тражиш овде, што не седиш код куће?
16.02.2024 у 17:42
Погледе пролазника привлаче уникатни ручно рађени предмети и слике у невеликој галерији где се нашло места и за делић радног простора. Све то на седам и по квадрата, на уочљивом месту уз главну улицу у Ужицу. Ни мање радње, ни више воље за рад, позитивне енергије, стваралачког задовољства... У то уметничко занатство свој таленат, упорност, животно искуство удружила је Ужичанка Тања Кендија. Она прави уникатне предмете од хладног порцелана и дрвета, ствара слике у акрилу. Па их продаје по Србији и свету, стигли су и у далеку Аустралију. По њима се „Уникат плус” зове ова Тањина радња-галерија. Уметничка жица До пре деценију ништа у свакодневном животу Тање Кендије, супруге и мајке с неизвесним запослењем у трговини, није слутило да би могла овим да се бави. Наводило ју је у т
15.02.2024 у 08:23
Страдалника у Великом рату било је из сваке фамилије села Кремна. Из појединих се у ратне сукобе упутило и по десет мушких глава, а тек понека би се вратила, много их је остало на бојиштима. Сећања преживелих солунаца бележио је др Илија Мисаиловић, па их уврстио у своју књигу „Кремна’”, најобимнију монографију неког села (са 1.070 страна). За оне из фамилије Нешовић користио је записе потпуковника ЈНА Жарка Нешовића о ратним доживљајима његових сродника. Креманац Љубомир Љубе Нешовић, рођен 1872, одрастао је као сироче: отац Гаврило страдао је као тобџија у Јаворском рату, убрзо затим умрла му је и мајка. У школу није ишао, кажипрстом се потписивао, али је у кадру био познат као најбољи нишанџија. Имао је оштро око и јако срце. У Први балкански рат отишао је 1912., из ратних окршаја вр
