„Лампица” да сте зрели за психолога
Истраживање у велеграду показује да су стрес, притисак и напетост најчешћи разлози да се потражи помоћ, али све је популарнија и жеља за „личним растом” и успехом
Саобраћајне гужве усред обавеза од којих не знате коју пре да завршите, док „улећете” директно у притисак на послу. О времену за одмор и приватном животу гледате и да не размишљате да би вам било лакше...
Ово је слика савременог запосленог човека из све већег велеграда, коју у својим истраживањима београдске психотерапеуткиње Јелена Јовић и Љиљана Поповић наводе као један од данас најчешћих разлога да се људи обрате за помоћ психолозима.
– Стрес сам по себи није лош, али кад траје предуго, доводи до емоционалне и физичке исцрпљености. Несаница и хронични умор су прве „лампице” које вам расветљавају пут да потражите помоћ, а за њима следе губитак мотивације, раздражљивост и осећај беспомоћности. У терапији можете да научите како да поставите границе, препознате сопствене потребе и развијете стратегију суочавања са стресом која дугорочно чува ваше здравље – наводе оне у истраживању.
Како подсећају, у модерном друштву разговор о менталном здрављу постаје све популарнији или потребнији, како год се узме. Јер, људи се у данашњици чешће и лакше него раније одлучују да траже помоћ стручњака када се суоче са тешкоћама, било да је реч ос стресу, сталној узнемирености, несигурности или емотивним изазовима. Ипак, многи се питају да ли је њихов проблем довољно озбиљан да оду код психолога. Права истина ја да психолошка подршка није намењена само људима са озбиљним поремећајем, већ свима који желе да разумеју себе, унапреде односе и изграде унутрашњу равнотежу.
У истраживању које су психотерапеуткиње спровеле у нашем велеграду, други и све чешћи разлог је анксиозност или стална напетост, брига без јасног разлога. Понекад се јављају и панични напади који могу да буду и застрашујући. Ови проблеми често нису видљиви околини, али утичу на стално функционисање особа које их имају. Многи људи избегавају ситуације које им изазивају нелагоду, осећају да губе контролу и све више се повлаче у себе. Психотерапеут користи различите методе и терапијске приступе како би помогао се схвате, а онда и отклоне узроци страха, да се препознају негативне мисли и научи како да се живи опуштеније.
Депресија је, такође, одувек била разлог да се потражи помоћ, јер је то стање које мења начин на који неко доживљава свет. „Људи који пролазе кроз депресију често се осећају празно и безвољно, имају проблема са концентрацијом и губе интересовања која су их раније испуњавала. Само треба да знају да депресија није знак слабости, већ сигнал да је потребно застати, размислити и потражити помоћ како би препознали њене корене, повратили енергију и изградили поново осећај смисла живота”.
Како у истраживању још наводе, проблеми у партнерским и породичним односима исто су све чешћи разлог обраћања за савет. Истражитељке подсећају да су емотивни односи средиште нашег живота, али и чест извор напетости. Неспоразуми, љубомора, превара или неразумевање у породици могу озбиљно да наруше ментално здравље, тврде. Циљ у терапији није наћи кривца, већ помоћи себи, али и свима да боље разумеју једни друге, изграде поверење и науче како да комуницирају на здрав начин.
Али, још чешће се данас јавља проблем ниског степена самопоуздања и осећаја несигурности. Многи у Београду, кажу подаци, данас траже подршку психолога због осећаја да нису довољно добри, паметни или способни. Ти осећају углавном имају корене у детињству, у лошим искуствима или у сталном поређењу с другима, због чега је основна помоћ у томе да несигурна особа препозна сопствене квалитете и снаге и постави реална очекивања, развије самоприхватање и самопоштовање, ико рад на самопоуздању није брз процес, додају.
Губитак блиске особе, прекид, развод, промена посла или пресељење као разлози за велики емоционални стрес лече се тако што се са психотерапеутом искрено пролази кроз цео процес туговања. Важно је да човек у таквим ситуацијама успе да разуме своје емоције и пронађе нову равнотежу и смисао након губитака.
Интересантно је да у Београду све више људи тражи подршку због „личног раста”, односно из жеље за већим успехом многи траже терапију уз коју ће боље разумети себе, унапредити односе са околином, развити емоционалну интелигенцију и остварити све своје могућности. „Све популарније је да се амбициозни људи обрате психологу да им помогне да открију своје вредности и циљеве, да превазиђу унутрашње блокаде и изграде испуњен живот, а сматрајући да ће бити отпорнији за будуће изазове”, наводе психотерапуткиње.
Као савет, оне препоручују да се стручњаку обратите ако и кад год видите да вас проблеми преплављују и осећате да се вртите у круг. Јер, психичко здравље, истичу, једнако је важно као и физичко.
