Са стресом се мора живети

„Уколико стрес потраје, онда оставља последице и на ментално и на физичко здравље. Људи нису свесни да неки ранији негативни догађаји у животу и нека трауматска искуства остављају последице и до данашњег дана и могући су узрок депресије или других обољења.”

Ово је једна од главних порука, др Бојане Пејушковић из Института за ментално здравље с прошлонедељног форума „Стрес у здрављу и болести”, који је ова установа организовала како би се пружило што боље разумевање концепта стреса и његових утицаја на ментално и телесно здравље и размотриле опције за превенцију, дијагностику и лечење поремећаја у вези са стресом. Докторка Пејушковић је поручила да је кључно за сваког човека да научи да се носи са стресом и да га не доживљава као нешто нужно лоше.

Клинички психолог Института за ментално здравље, Снежана Мрвић рекла је за Танјуг да је стрес индивидуални концепт и да погађа људе у свим старосним добима: „Оно што је стресно адолесценту, у неком периоду који је сам по себи врло буран, неће бити стресно старијим особама и обрнуто. То све зависи од животне фазе коју пролазимо и с каквим изазовима се сусрећемо. Наравно, битан је и фактор личности, односно наш капацитет за резилијентност и отпорност.”

Она је додала да на појаву стреса утичу различити спољни фактори. Код младих стресни окидач може бити и испит, за млађе контролни у школи. Код одраслих и зрелих људи стрес је обично везан за егзистенцијална питања али, на крају, све зависи од тога како се ко носи са стресом, како ће га превазићи и колико ће бити отпоран на њега.

Зато је и поручила: „Од пресудног значаја за спречавање болести чији је узрок стрес јесте да људи благовремено препознају да имају проблем и обрате се за стручну помоћ јер не можемо све сами. Како је рекао Иво Андрић: ʼМучно је оно што нам се догађа, али нисмо сами у томе.ʼ Тако да је врло важно да стручњаци који се баве менталним здрављем дестигматизују проблеме менталног здравља и да пруже ветар у леђа људима да се јаве за помоћ, јер помоћ постоји.”