Комуникација са децом у ери дигиталне буке
Где су границе комуникације и које лекције морају да науче родитељи пре него што покушају да их пренесу деци, колико је тешко у ери вештачке интелигенције, дигитализације и свеприсутних екрана остати релевантан и ауторитет разговарале су педагог Јелена Холцер, филмска и позоришна глумица Тамара Драгичевић, ТВ водитељка и новинарка Данијела Бузуровић, водитељка и инфлуенсерка Марта Ловић и водитељка Сања Кужет
Како помирити разлику између одрастања ’некада’ и ’сада’ и како направити здрав баланс у конзумирању онлине садржаја код деце? Разлике у одрастању између генерација које су данас родитељи и њихове деце су значајне и понекад је тешко поверовати колико су се околности промениле за последњих двадесетак година. Један од највећих разлога је убрзана дигитализација свих сфера живота.
„Деца се развијају у дигиталном свету много брже него што се мењамо ми одрасли. Да би се тај заостатак успешно разрешио, контакт и комуникација са децом морају да се одвијају на пријатељски и начин од поверења, јер сваки покушај забране нечега ће код детета изазвати контраефекат, као и погоршање комуникације на релацији родитељ-дете”, објаснила је педагог Јелена Холцер на панелу Бекутан ток.
Остале саговорнице су се сложиле да је кључ у непрестаном и отвореном комуницирању са децом, што је можда и највећа позитивна разлика коју препознају у савременом родитељству.
Данијела Бузуровић и Марта Ловић, које као снаја и заова имају доста заједничког, због чега свој однос доживљавају више као сестрински, истичу значај отворене комуникације и постављања доброг примера.
„Не можемо да очекујемо да деца не буду на телефонима, ако смо ми стално на телефонима. Битно је да се трудимо да будемо ту за децу када смо им потребни и да разговарамо што више”, истиче Данијела.
Марта додаје да је јако битно разликовати контролу и усмеравање детета, јер како каже:
„Ми треба да будемо искрени према нашој деци и да кажемо да друштвене мреже нису нужно зло, и да на њима може много да се научи ако смо добро усмерени и постављамо пример како изгледа добро коришћење онлине платформи”.
Ако родитељ не зна да разликује АИ садржај од реалности, како може да помогне детету да се бори са ризицима које нерегулисана онлине сфера представља за све?
Већина учесница радионице се сложила да је све теже разликовати АИ генерисан садржај, посебно ако исти није јасно означен, због чега су ризици за децу и тинејџере бројни. Родитељи у оваквим ситуацијама често могу да се осете беспомоћно, али је битно не одустати од отворене комуникације и заједничког учења кроз нова искуства.
„Колико год да нас неке ствари превазилазе и изгледају тешке – морамо бити у току. Мора постојати отворена комуникација, али и једна одређена пријатељска контрола ситуације, јер дете не сме да осети да разговара са неким ко не зна ништа а много паметује, већ да комуницира са неким ко га разуме, воли, зна о чему прича и пружа савете из најбоље намере. Једино тако можемо оснажити децу да живе у данашњем дигиталном свету”, истакла је Тамара Драгичевић.
Дефинитивних одговора и једноставних решења нема, али је заједнички закључак да само искрена и информисана комуникација са децом може дати резултате и поставити основу за њихово сигурно одрастање.
„С обзиром да је и даље на нама родитељима да водимо рачуна о оквиру у којем деца одрастају, најбољи приступ подразумева да увек понудимо да сваку недоумицу или изазов заједно покушамо да разумемо и разрешимо”, закључила је Јелена Холцер.
