Кремшнита – слатки симбол Бледа

Ако пријатељима кажете да путујете на Блед, прво што ће вам саветовати јесте – пробај кремшниту. Оригинална бледска кремпита прави се у „Каварни Парк” још од 1953. године, по рецепту посластичара Иштвана Лукачевића.

До данас је продато више од 16 милиона парчади овог десерта. То је око 350.000 годишње или чак 2.000 дневно у сезони. За њихову припрему посластичари су до сада потрошили 136 тона брашна, 8.700.000 јаја и 1.600.000 литара млека, односно дневно око хиљаду свежих домаћих јаја, јер управо она чине тајну укуса. Није ни чудо што их је обожавао и сам Тито чија је вила, некадашња Карађорђевићева, и даље једно од најлепших здања на бледској обали. Нажалост, данас је затворена за посетиоце, али о њој се и даље приповедају легенде, као и она да је краљица Марија овде волела да проводи дане, да гаји децу, и да је са собом понела шаку српске земље коју је расула око резиденције, желећи да и у туђини задржи симбол домовине.

Једно парче кремшните, строго дефинисаних димензија 7×7×7 центиметара, кошта 6,80 евра. Можда за наш џеп прескупа, али вреди сваки цент. Од нашег домаћина, Луке Степанчића, директора ланца „Сава хотел Бледа”, у оквиру које послује и „Кaварна Парк”, који савршено говори српски језик, сазнали смо да ако би се све продате кремшните поређале једна до друге, протезале би се од Бледа до Помпеје, а кад би кремшниту слагали једну на другу око Бледског језера, настао би зид висок 8.25 метара. Лука нам је, заједно с организаторима нашег путовања, симпатичним брачним паром Алмом и Николом Зоком, због којих смо Блед доживели изнутра не као туристи већ као гости, омогућио и да завиримо у радионицу где се праве оригиналне бледске кремшните.

У простору који мирише на ванилу и тек испечено тесто, дочекује нас Марко, мајстор посластичар, „наше горе лист”. Док спретно меша филове, објашњава како се припремају препознатљиви жути крем и лагани бели слој од слатке павлаке. Металне посуде тихо одзвањају, шећер се прецизно одмерава, а сваки покрет делује као део давно увежбана кореографија.

Овде нема журбе, нити индустријске хладноће. Колач се прави од свежих домаћих састојака. Радници се смеју, шале и разговарају као да су део породице. У том топлом, готово идиличном амбијенту схватамо да кремшнита није само посластица, већ занат који се преноси са генерације на генерацију.

Кремшнита се прави без конзерванса и мора се појести у року од 24 часа. Прави тест квалитета, кажу, јесте благо протресање колача – ако се не распада, спреман је за уживање. Омазали смо и метлицу од миксера и схватили да је кремшнита лепа у свим фазама спремања. Ту се праве и остали занимљиви колачи, али и Риклијеви медењаци по његовој рецептури, с циметом, медом, карадамоном.

Бледскa кремшнитa

Састојци:

500 г лиснатог теста

1 л млека

6 јаја

1 кашика шећера

6 кашика брашна

2 кашике густина

2 ванилин шећера

500 мл слатке павлаке за шлаг

2 кашике шећера у праху

Лиснато тесто разваљати и испећи у загрејаној рерни на 180 степени Целзијуса око 15–20 минута, те кад је готова извадити и оставити да се охлади. Пресећи лиснато тесто на два једнака дела. За то време одвојити жуманца од беланаца, па жуманца пенасто умутити с четири кашике шећера. Смеси додати просејано брашно и густин. Промешати, па додати 200 мл млека и мешати док се сви састојци лепо не сједине. У лонац улити преостало млеко (800 мл) и додати шећер (5 кашика) и на крају ванилин шећер. Сједињене састојке кувати док смеса не проври. Смањити ватру и додати жуманца и кувати док се не згусне, уз непрестано мешање. Беланца умутити у чврсти снег са шећером, па додати у врелу крему и лагано умешати. За бели део кремшните потребан вам је шлаг који можете да направите од слатке павлаке коју чврсто умутите са шећером у праху и оставите са стране. Кад су сви састојци готови крените са слагањем слојева – на лиснато тесто ставите жуту крему, па бели део шлага, те на крају покријте колач другим слојем лиснатог теста. На крају корицу посути шећером у праху.