Нови сјај неготинске цркве
Обновљене су слике и фреске Стеве Тодоровића, једног од најугледнијих сликара у Србији 19. века
Неготин, познат као административни центар источне Србије, град вина, Мокрањца и Хајдук Вељка Петровића, однедавно има још нешто за показивање и понос. Монументална православна Црква Свете Тројице с високим торњем, светиња која доминира градским језгром, ових дана је засијала новим сјајем. Зидове красе обновљене слике.
Значај тог сликарства за „Магазин” објашњава професор Игор Борозан с Катедре за историју уметности Филозофског факултета у Београду:
Пантеон великих личности
„Зидно сликарство у Цркви Свете Тројице у Неготину настало је 1901. Дело је Стеве Тодоровића, једног од најугледнијих сликара и културних радника у Србији 19. века, насликано уз помоћ његове супруге Полексије и сликара Милисава Марковића. Оно представља најмонументалнији корпус патриотско-религиозног сликарства у српском монументалном сликарству тог периода. Изведене у складу с академским начелима европског сликарства, сцене у лунетама и на своду цркве материјализују историјски приступ замишљању славне средњовековне прошлости”.
Он подсећа и да низ историјских сцена из живота Светог Саве и Светог кнеза Лазара, као и величанствени прикази српских средњовековних црквених поглавара и световних владара, указују на идеални концепт симфоније цркве и државе, остварене у златном добу средњовековне државе Немањића.
„У садејству националне идеје и црквене догме, насликан је својеврсни пантеон великих личности из црквене и световне историје, чиме је црква постала национални пантеон, али и читанка у сликама, која упућује на морално-дидактички и етичко-догматски карактер православне цркве”, каже наш саговорник.
У цркви смо затекли старешину храма свештеника Марјана Керчуља у разговору с архитектом Драгомиром Ристићем Брацом из Завода за споменике у Нишу, који је отпочео реконструкцију подног мозаика на простору од 350 квадрата.
„ Црква је изграђена с невероватном прецизношћу и техником градње од најквалитетнијег камена и везивног материјала. Она је грађевинско чудо јер за 150 година трајања ништа није мрднуло ни милиметар. Мајстори су били толико сигурни у себе да нису поставили ни дилетационе линије”, прича архитекта. Као Андрићев неимар из приповетке „Мост на Жепи”, Ристић ситни камен и печену опеку, мрви је под прстима и непрестано жваће и куша под језиком, како би открио и одредио квалитет везивног материјала.
„Овде је коришћено чувено казеинско везиво састављено од младог несланог сира, угашеног креча који је одстојао бар седам година и истуцаног камена и опеке”, примећује архитекта, али остаје само да открије врсту камена и однос у везиву.
Припреме за јубилеј
Радови су, како сазнајемо од оца Марјана, с благословом митрополита тимочког Илариона започети и на уређењу фасаде при храму Свете Тројице. Министарство културе учествовало је у реализацији овог пројекта са 15 милиона динара.
Идејно решење пројекта реконструкције храма извео је Миодраг Младеновић. Будући да пројекат сређивања спољних радова износи 21 милион динара, организовано је донаторско вече.
Сви се надају да ће потпуно обновљена црква засијати пуним сјајем на велики јубилеј, 150. рођендан наредне године.
Споменик културе
Ова светиња сведочи о историји и развоју Неготинске крајине. Првобитно је њена изградња била планирана у новом насељу на Дунаву, али су се градски трговци и челници тада успротивили тој идеји и сами финансирали изградњу на овом месту. Освештана је на Ђурђевдан 1876. године тако да следеће године слави 150-ти рођендан.
– Сазидана је од камена и грађевинског материјала из околине. Радове је надгледао искусни грађевински предузимач Штајнехлер. Цркву су градили италијански мајстори по пројекту архитеката Велике школе у Београду – наводи директор Архива у Неготину, Ненад Војиновић.
Проглашена је за споменик културе као непокретно културно добро.
