Није свеједно колико пута заредом кинете
Кијање није само рефлекс који помаже да се ослободимо иритација у носу. Кијање може да послужи као мали „индикатор“ стања нашег аутономног нервног система. Аутономни нервни систем контролише све телесне функције изван наше свести, од откуцаја срца до варења и дисања.
Најновија истраживања показују да број кијања заредом може да буде индикатор баланса између симпатичког и парасимпатичког нервног система.
Када кинете само једном, парасимпатички нервни систем, који иначе помаже телу да се опусти и „смири“, може да буде испод своје нормалне границе. То значи да тело у том тренутку показује мању активност овог дела аутономног система, што се може манифестовати кроз осећај малаксалости, тромости, али и благе депресије. Ово не значи да је штетно, већ да тело у том тренутку показује одређене карактеристике свог унутрашњег система контроле.
@medical.hub35 What Happens When You Sneeze (3D Animation) #sneeze #sneezeface #sneezeattack #happen #nose #lungs #cough #coughing #medical3danimation #3dmedicalanimation ♬ Epic Music(863502) - Draganov89
Два или три кијања
Два кијања заредом се сматрају оптималним. То показује да постоји равнотежа између симпатичког нервног система, који активира тело и припрема га за акцију, и парасимпатичког, који тело смирује и обнавља енергију. У том тренутку аутономни нервни систем функционише „на оптималном нивоу“, одржавајући здрав баланс између активности и опуштања, што је идеално за телесну и менталну хармонију.
Три или више кијања заредом, међутим, показују доминацију симпатичког нервног система, који постаје хиперактиван. Ово је исти део нервног система који нас припрема за реакцију „бори се или бежи“, када тело постаје спремно за активност, са убрзаним радом срца и појачаном будношћу. Када се активира, тело ослобађа хормоне стреса, пре свега адреналин (епинефрин) и норадреналин. Ови хормони убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак, шире дисајне путеве и мобилизују енергију (глукозу) за тренутну акцију. Иако ово није опасно, јасно показује како наш аутономни систем брзо реагује и мења се у реалном времену.
Истраживања кијања
Једна од најдетаљнијих студија кијања радили су аутори Фенгксијан Ли, Хаову Ђианг и Сјаолеи Чен. Та студија је показала да кијање код животиња (мишева) зависи од специфичне неуронске путање: рецептори у носу шаљу сигнал преко неуропептида Неуромедин Б (NMB) до „центра за кијање” у можданом стаблу. Ако се та неуронска веза уклони или ако недостаје рецептор за NMB, кијање се блокира.
Раније, код мачака је, такође, идентификована структура у можданом стаблу названа „регија за кијање”, која, кад се електрично стимулише, изазива кијање. То имплицира да рефлекс кијања има централну нервну контролу и да није само локална аутоматска радња носа, пише PubMed.
