Од покоља до иновација

Од Монголије па све до Турске, откривена су четири изгубљена града која датирају још из средњег века. Како су Џингис-кан, војсковођа и оснивач Монголског царства, и његови потомци успевали да одрже ред и мир у највећем континенталном царству у историји? Тиме се баве историчари и археолози у дводелном документарцу „Изгубљени градови Џингис-кана”, који ће бити приказан током два петка, 21. и 28. новембра у 21.00 на Вијасат хисторију.

Овом приликом представљамо вам неке занимљивости о Џингис-кану и његовом митском граду, Каракоруму.

Смрт мушкараца виших од метра

Једном приликом је наредио да сви мушкарци у племену виши од једног метра буду убијени

Џингис Кан је био немилосрдан освајач. Убио је око 40 милиона људи – више него Стаљин и Хитлер заједно – што је чак утицало на климу планете. Уклањање 700 милиона тона угљен-диоксида из атмосфере изазвало је значајан пад просечне температуре Земље.

Посебно је мрзео Татаре, који су отровали његовог оца, Јешугија, када је Џингис имао девет година. Морао је да сачека док не напуни 20 година да би се осветио. Тада је сломио татарску војску и наредио да сваки човек виши од клина осовине запрежног точка, што значи виши од једног метра, буде убијен.

То није била само суровост и доказивање моћи, већ и стратешки план. Он је тако спречио Татаре и друга племена да у догледној будућности покрену контранапад.

Покољ на сахрани

јЈедна од његових најокрутнијих мера ступила је на снагу након његове смрти. До данас не знамо где је сахрањен. Побринуо се за то тако што му је хиљаду коња прегазило гроб да би га уништили, а наредио је и војницима да закољу све који су присуствовали његовој сахрани.

И на крају су чак и војници који су убили све сведоке били погубљени.

Стрелац као генерал

Џингис-кан није био познат само по својој окрутности. Када га је непријатељски стрелац погодио у врат током једне од битака, позвао је заробљене војнике да доведу оног који је погодио његовог коња након што је победио непријатеља. Храбри стрелац је иступио и исправио га, рекавши да није погодио коња, већ његов врат.

Стрелац није молио за свој живот, већ се понудио да постане одани војник ако му Џингис-кан поштеди живот.

Војсковођа је ценио његову храброст и вештине и пријавио га у своју војску. Војник је касније постао један од његових најбољих генерала.

Курирска мрежа

Џингис-кан није остао запамћен само по својим освајањима, али је такође заслужан за неколико револуционарних иновација. Једна од њих је био такозвани „јам систем”, комуникациона и курирска мрежа коју су користили курири на коњима за брзу доставу вести и робе, а која се састоји од релејних станица.

Ови систем је обезбеђивао станице за курире у виду хране, смештаја и промене коња, што је омогућило изузетно брз пренос информација и поручене робе. То не само да је помогло Кану да управља својим огромним царством, већ је и подстакло трговину дуж Пута свиле.

Светска престоница

Иако су Монголи сматрани номадским народом који је живео у мобилним јуртама и који је стално у покрету, и њима је био потребан урбани центар, стратешко средиште где би могли да планирају своје политичке и војне стратегије и масовно производе оружје и друге залихе потребне за освајања. Џингис-кан је то схватио, због чега је основао Каракорум, град дуж Пута свиле, како би могао да буде и важан трговачки центар царства.

Каракорум је био познат као састајалиште источних и западних култура које су посећивали трговци, дипломате и научници, а у њему су били и представници многих религија. Наравно, Кану је била потребна и палата, а да би је изградио, довео је архитекте са освојених територија, углавном муслимане са Запада, који су развили модел града који је служио као нацрт за цело царство.