Који колачи су у моди

На основу избора сладокусаца и по гастро-трендовима на друштвеној мрежи „Тикток”, најпопуларнији колачи међу младима су француски макаронси, италијански џелато, амерички кронат, јапански мочи, турска баклава, португалски паштел де ната, али и нове посластице попут фрикшејкова и бабл вафлија.

Сви су се они нашли на недавно објављеној листи 20 најомиљенијих слаткиша широм света.

Свака од наведених посластица има свој „идентитет”, неке су чувари традиције, друге амбасадори урбане иновације.

Оно што их спаја није само сладак укус, већ и атрактиван изглед, погодан за „Инстраграм”. Ако је судити по „Тиктоку”, најпопуларнији слаткиши морају да буду шарени, пуњени, фотогенични и, по могућству, да стану у један залогај и један хаштаг. Баш као што су фрикшејкови, бабл вафли, макаронси и таијаки корнети сценографија за друштвене мреже које диктирају шта је „ин”. За статус гастро-звезде важно је да „преко ноћи” буду глобални хит на интернету или, како би се то данас рекло, да постану вирални.

Одавно је прихваћено да свет и стране културе упознајемо преко укуса. Укуси нас повезују. Једење мочија или паштел де нате није само гастрономски чин – то је путовање, знак отворености према другим културама. Посластице су један од симбола припадности глобалној заједници. Фрикшејкови и бабл вафли „позивају” на игру, сваки залогај је другачији, свака чаша је нова композиција. Млади воле да учествују у креирању, било да сами праве нови производ или да бирају шта ће бити „насложено”.

Баклава, симбол свечаности

Многи слаткиши подсећају на детињство, породичне традиције или празничне обичаје, а млади их поново откривају у новом контексту. Неки од најомиљенијих, попут баклаве, имају историјску подлогу, статус. Вековима присутна у османској кухињи, баклава је симбол гостопримства. У 15. веку султан Мехмед Други увео ју је у дворску кухињу, а рецепт се усавршавао кроз столећа, додајући слојеве танког теста, богате орашасте надеве и преливање сирупом од меда или шећера.

И планетарно популарни француски макароноси имају и сласт и причу. Слично пуслицама, праве се од беланаца, са шећером, бадемовим брашном и бојом за храну. Французима је ову престижну посластицу донео Италијан, бар тако каже предање. Био је то кувар краљице Катарине Медичи током ренесансе. Првобитно су макаронси били једноставни бисквити од бадема, уместо данашњих сендвич-колачића. Модерна верзија настала је у 19. и 20. веку захваљујући француским посластичарима, који су развили и нове укусе. Данас се макароноси праве у свим дугиним бојама, с невероватним укусима, па је интернет преплављен овим шареним залогајчићима.

Италијански сладолед или џелато добио је савремени облик у Фиренци у 16. веку. Први џелато послужен је на двору Медичијевих, а био је направљен од мешавине јаја, млека и павлаке.

Гастрономску традицију дужу од три века има најпознатији португалски колач паштел де ната – хрскава корпица од лиснатог теста пуњена слатким ванила кремом од јаја и богато посута циметом. Пре више од 300 година колач је настао у манастиру, у историјском предграђу Лисабона, а данас је национални понос.

Алфахорес је назив за сендвич-колачиће, омиљене широм Латинске Америке, а за Аргентинце симбол њихове националне кухиње. Праве се од брашна, меда и орашастих плодова са слатким пуњењем од карамелизованог кондезованог млека. Прича каже да их је и Меси, најбољи фудбалер свих времена, добијао као награду за постигнут го, на почетку каријере.

У Холандији се сладе струпвафлима. То су танки вафли преливени сирупом, продају се на пијацама још од 19. века. Наводно га је у граду Гауда, познатом по гауда сиру, направио један пекар тако што је преостале испечене комадиће кекса преливао карамел сирупом. Некада „сиромашни колачи” постали су планетарно омиљени уз чај или кафу.

Мочи припада традиционалној јапанској кухињи, служи се током празника због веровања да доноси срећу и здравље. Мали, округли и помало гумасти колачићи од лепљивог пиринча пуњени су пастом од пасуља, црног сусама, кикирикија, па чак и сладоледа. Како би био што привлачнији, боји се јестивим бојама. Скуп је: куглица у Београду кошта око 400 динара.

На листи 20 величанствених је и таијаки корнет који се прави од теста за палачинке. Настао је у Јапану почетком 20. века као улична храна. У облику је рибе што симболизује срећу и благостање, пуњен слатком пастом од црвеног пасуља. У Ванкуверу је постао нови гастро-феномен, и као таијаки корнет за сладолед био је најпопуларнија посластица у 2025. години. Таијаки је пример како једна традиционална посластица може да емигрира, адаптира се, и постане симбол нове урбане културе. Таијаки може да се дегустира и у Београду.

Улична храна

Бабл вафли потичу из Хонгконга, где су настали педесетих година прошлог века као начин да се искористи вишак теста. Брзо су постали хит уличне хране, а њихова необична текстура, хрскава споља, мекана и пуфнаста изнутра, освојила је срца широм света. Пеку се у специјалном калупу с округлим удубљењима. Обично се савијају у конус и пуне сладоледом, воћем, чоколадом, шлагом, па чак и сланим додацима. Посластица је хит у Лондону, Њујорку и европским метрополама.

За домаћу верзију тесто се прави од брашна, јаја, шећера, млека и прашка за пециво. Калуп за бабл вафле може се набавити преко интернета, а онда – пустити машти на вољу.

Захер торта, настала 1832. на двору у Бечу, има чак и свој дан – 5. децембар. Симбол је елеганције и чоколадне раскоши.

Осим посластица које су аутентичне и често се везују за национални идентитет, постоје и оне настале захваљујући креативним фузијама и друштвеним мрежама.

Кронат је спој кроасана и крофне, настао у Њујорку 2013. године, глобални је хит. На листи најпопуларнијих су и фрикшејкови из Аустралије, настали 2014. Реч је о милкшејку препуном колача, крофни, чоколаде, шлага, карамеле и свега што може да се „насложи” у једну чашу, па чак и целo парче торте. Постали су инстаграмични симбол модерне посластичарске културе, брзо се проширили светом, а у Београд неке посластичарнице их нуде као „шејк за храбре”.

Свако лице има и наличје. Активисти групе која се бори против претеране употребе шећера траже да се у Великој Британији забране милкшејкови који имају више од 300 калорија. Међу најгорима су се показали популарни фрикшејкови, поједини имају и до 1.280 калорија.

ЛИСТА 20 НАЈПОПУЛАРНИЈИХ

Париз, Француска          макаронс

Рим, Италија                  џелато (италијански сладолед)

Њујорк, САД                   кронат (кроасан + крофна)

Дубаи, УАЕ                      дубаи чоколада

Сеул, Јужна Кореја         тангулу (карамелизовано воће)

Токио, Јапан                     мочи (пиринчани колачићи)

Бангкок, Тајланд                манго са лепљивим пиринчем

Лондон, Енглеска               бабл вафли

Истанбул, Турска                баклава

Барселона, Шпанија           чурос с чоколадом

Лисабон, Португал               паштел де ната (кремасто пециво)

Амстердам, Холандија         струпвафлс

Берлин, Немачка                   берлинска крофна са џемом

Беч, Аустрија                         захер торта

Копенхаген, Данска              данско слатко пециво

Мелбурн, Аустралија            фрикшејк (милкшејк + декорација)

Торонто, Канада                    јапанске суфле палачинке

Ванкувер, Канада                 таијаки корнети (у облику рибе)

Мексико Сити                       пан дулсе (слатки хлеб)

Буенос Ајрес, Аргентина     алфахорес (кекс с карамелом и чоколадом)

Шта је хит у Србији

Српска душа и даље бира оно што мирише на детињство и домаћу кухињу. Према листи објављеној 2024. године, највољенији слаткиши у Србији су: крофне, често виђене као аутентично српско јело. Ипак, златасте, мирисне „лопте” које одолевају вековима рођене су у Немачкој. У Баварској и Аустрији крофне су култна ствар – пуњене џемом од кајсија, често се једу за време карневала. Крофне су попут приче која се прилагођава језику домаћина. У Америци су добиле рупу и постале донатс, у Француској се трансформишу у бење, а у Србији остају округле, пуне, и често најбоље кад су направљене без рецепта, „од ока”.

На другом месту наших „хитова” су кнедле са шљивама, следе шненокле, реформа торта, васина торта и наравно слатко од кајсија, смокви, руже, трешње…

Занимљиво је да се традиционални десерти све више „унапређују” и допуњују укусима нових генерација, па смо добили крофне с лавандом, шненокле с мускатним вином, лењу питу с орасима и медом…