Здраве навике у исхрани најлакше се усвајају када деца уче кроз свакодневне примере својих родитеља. Ако родитељи бирају разноврсну и уравнотежену храну, веће су шансе да ће и деца кренути тим путем.

Када говоримо о здравој исхрани деце, многи родитељи са разлогом пажљиво бирају намирнице које се наћи на малим тањирима. У тој бризи, масти су често прве које се избацују из јеловника, јер се верује да су штетне.
Истина је, међутим, потпуно другачија: масти су важне, корисне и – када се правилно бирају – неизоставан део дечје исхране. У периоду када деца расту, уче, развијају се и свакодневно троше енергију кроз игру, кретање и учење, њиховом телу је потребан уравнотежен унос свих хранљивих материја – укључујући и здраве масти.

Правилна исхрана не значи само „мање шећера и више поврћа”, већ подразумева складан однос протеина, угљених хидрата, витамина, влакана, воде и здравих масноћа које доприносе целокупном здрављу детета.

Развој дечјег мозга и нервног система

Масти у организму детета имају незаменљиву улогу – део су сваке ћелије и подржавају развој мозга, вида и нервног система. Осим тога, помажу телу да боље апсорбује важне витамине као што су A, D, E и K, који су растворљиви управо у мастима.
Масноће, такође, обезбеђују потребну енергију, штите унутрашње органе, дају осећај ситости и доприносе развоју укуса – што је посебно важно за формирање здравих прехрамбених навика од најранијег узраста.

Kоје масти су добре за децу?

Постоје три основне врсте масти: засићене, мононезасићене и полинезасићене. Масти се у храни обично налазе као мешавина засићених и незасићених масноћа, али неке намирнице, углавном биљног порекла, садрже више незасићених, док животињске намирнице углавном садрже више засићених масти.

Незасићене масти су оне које желимо на дечјем тањиру. Оне су прави савезници здравља – јачају срце, помажу развој мозга и дају енергију.

Добре, незасићене масти, налазимо у маслиновом и бундевином уљу, риби попут лососа, сардине, туне и скуше, орашастим плодовима и семенкама (орах, бадем, сунцокретове и бундевине семенке), авокаду.

Опасне транс-масне киселине

Ако се уносе у великим количинама, засићене или тзв. лоше масти могу дугорочно да повећају ризик од срчаних обољења и гојазности.

Посебну пажњу треба обратити на транс-масне киселине. Оне се налазе у индустријски прерађеној храни, кексу, крекерима, прженим јелима, док се засићене масти налазе у животињским мастима и тропским уљима.

Транс-масти треба у потпуности избацити из исхране, а унос засићених масноћа ограничити.

Лоше масти налазимо у масном црвеном месу и месним прерађевинама (виршле, саламе, кобасице), пуномасним млечним производима (посебно са високим садржајем павлаке и путера), индустријским пекарским производима, грицкалицама и слаткишима.