Zdrave navike u ishrani najlakše se usvajaju kada deca uče kroz svakodnevne primere svojih roditelja. Ako roditelji biraju raznovrsnu i uravnoteženu hranu, veće su šanse da će i deca krenuti tim putem.

Kada govorimo o zdravoj ishrani dece, mnogi roditelji sa razlogom pažljivo biraju namirnice koje se naći na malim tanjirima. U toj brizi, masti su često prve koje se izbacuju iz jelovnika, jer se veruje da su štetne.
Istina je, međutim, potpuno drugačija: masti su važne, korisne i – kada se pravilno biraju – neizostavan deo dečje ishrane. U periodu kada deca rastu, uče, razvijaju se i svakodnevno troše energiju kroz igru, kretanje i učenje, njihovom telu je potreban uravnotežen unos svih hranljivih materija – uključujući i zdrave masti.

Pravilna ishrana ne znači samo „manje šećera i više povrća”, već podrazumeva skladan odnos proteina, ugljenih hidrata, vitamina, vlakana, vode i zdravih masnoća koje doprinose celokupnom zdravlju deteta.

Razvoj dečjeg mozga i nervnog sistema

Masti u organizmu deteta imaju nezamenljivu ulogu – deo su svake ćelije i podržavaju razvoj mozga, vida i nervnog sistema. Osim toga, pomažu telu da bolje apsorbuje važne vitamine kao što su A, D, E i K, koji su rastvorljivi upravo u mastima.
Masnoće, takođe, obezbeđuju potrebnu energiju, štite unutrašnje organe, daju osećaj sitosti i doprinose razvoju ukusa – što je posebno važno za formiranje zdravih prehrambenih navika od najranijeg uzrasta.

Koje masti su dobre za decu?

Postoje tri osnovne vrste masti: zasićene, mononezasićene i polinezasićene. Masti se u hrani obično nalaze kao mešavina zasićenih i nezasićenih masnoća, ali neke namirnice, uglavnom biljnog porekla, sadrže više nezasićenih, dok životinjske namirnice uglavnom sadrže više zasićenih masti.

Nezasićene masti su one koje želimo na dečjem tanjiru. One su pravi saveznici zdravlja – jačaju srce, pomažu razvoj mozga i daju energiju.

Dobre, nezasićene masti, nalazimo u maslinovom i bundevinom ulju, ribi poput lososa, sardine, tune i skuše, orašastim plodovima i semenkama (orah, badem, suncokretove i bundevine semenke), avokadu.

Opasne trans-masne kiseline

Ako se unose u velikim količinama, zasićene ili tzv. loše masti mogu dugoročno da povećaju rizik od srčanih oboljenja i gojaznosti.

Posebnu pažnju treba obratiti na trans-masne kiseline. One se nalaze u industrijski prerađenoj hrani, keksu, krekerima, prženim jelima, dok se zasićene masti nalaze u životinjskim mastima i tropskim uljima.

Trans-masti treba u potpunosti izbaciti iz ishrane, a unos zasićenih masnoća ograničiti.

Loše masti nalazimo u masnom crvenom mesu i mesnim prerađevinama (viršle, salame, kobasice), punomasnim mlečnim proizvodima (posebno sa visokim sadržajem pavlake i putera), industrijskim pekarskim proizvodima, grickalicama i slatkišima.