Moda prolazi – stil ostaje

Postoje ljudi koji prave nakit. I postoje oni koji svakom komadu udahnu priču. Kada razgovarate sa Tamarom Todorović, vrlo brzo shvatite da je kod nje sve drugačije. Ogrlica nije samo ogrlica, kamen nije samo ukras, a metalna alka nikada nije tu slučajno. Svaki komad koji nastane u njenoj radionici najpre se rodi u mislima, zatim sazreva kroz dug razgovor sa materijalima, a tek onda postaje deo brenda „2T dizajn“. Po struci diplomirani grafički dizajner, po senzibilitetu stilista, a po životnom izboru umetnica, Tamara već godinama dokazuje da je lepota mnogo više od onoga što vidimo na prvi pogled. Njena životna priča nije počela za radnim stolom prepunim poludragog kamenja, već mnogo ranije, u želji da pomogne ženama da u sebi prepoznaju ono što su, u žurbi svakodnevice, ponekad zaboravile.

– Mislim da nakit nisam pronašla ja, već je on pronašao mene u trenutku kada mi je bio najpotrebniji da nešto stvaram, kaže Tamara, prisećajući se 2014. godine, kada je napravila svoju prvu ogrlicu. Nije mogla da pronađe komad kakav je zamislila, pa ga je napravila sama. Nije ni slutila da će iz te jedne ogrlice nastati čitav jedan svet.

Estetika je, kaže, oduvek bila njen prirodni jezik. Godinama se bavila stilizovanjem žena i muškaraca, uverena da odeća i modni detalji nisu puka moda, već način na koji čovek govori o sebi i pre nego što izgovori prvu reč. Upravo zato danas, pored dizajniranja nakita, radi i personalno stilizovanje. Sa mnogo strpljenja ulazi u ormare svojih klijentkinja, spaja davno zaboravljene komade garderobe i pokazuje im da već poseduju mnogo više nego što misle.

– Najlepši mi je trenutak kada žena počne drugačije da gleda sebe. Volim da joj uštedim vreme za jutarnju kafu, ali još više volim kada joj vratim samopouzdanje – priča ona. Možda baš zato njen nakit nikada nije nastajao da bi bio samo lep. On ima zadatak da nešto promeni.

– Ne stvaram nakit da ukrasim vrat. Stvaram ga da žena drugačije pogleda sebe. Inspiracija joj ne dolazi sa dalekih putovanja, niti iz pomno osmišljenih koncepata. Ona se, kaže, pojavi u najobičnijim trenucima dok pije jutarnju kafu, vozi automobil ili razgovara sa prijateljima. Nije to ideja, već trenutak u kojem, gotovo kao na fotografiji, ugleda gotov komad. Posle toga počinje proces koji ume da traje satima, a ponekad i danima. Po stolu ređa labradorit, sedef, oniks, rozen kvarc, hematit, žad, lavu, koral, ahat... Sklapa, rastavlja, pomera, ponovo počinje.

– Ponekad se našalim da ja zapravo ne pravim nakit. Ja razgovaram sa njim. Kada mi odgovori, znam da je završen. Upravo je taj razgovor između materijala postao njen zaštitni znak. Voli da spaja ono što na prvi pogled deluje nespojivo , kao što su grube industrijske alke sa nežnim sedefom, snažan oniks sa toplim koralom, prirodni kamen sa elegantnim lancima. Dok neki dizajneri traže savršenstvo u simetriji, Tamara ga pronalazi u ravnoteži različitosti.

Njen nakit retko ima samo jednu namenu. Ogrlica može da postane kaiš, detalj na sakou ili pantalonama, narukvica se pretvara u ogrlicu, a lanac dobija potpuno novi život. Upravo ta sloboda igre jedan je od razloga što su njeni komadi prepoznatljivi. Posebno mesto zauzimaju dugačke ogrlice od prirodnog kamena sa krznenom bućkom, koje su vremenom postale svojevrstan zaštitni znak njenog rada.

– Žene mi često kažu da takvu ogrlicu prepoznaju sa druge strane ulice i odmah znaju da je to moj rad. Mislim da svaki dizajner sanja trenutak kada njegov komad više ne mora da nosi potpis da bi bio prepoznat.

Iako pažljivo prati modne tokove, nikada ih slepo ne prati.

– Moda prolazi. Stil ostaje. Volela bih da žena otvori kutiju i posle deset godina sa istim osmehom kaže „ovo i dalje obožavam.“

U vremenu masovne proizvodnje veruje da će ručni rad tek dobiti svoju pravu vrednost. Ljudi, smatra, sve više žele da znaju ko stoji iza predmeta koji kupuju i kakva se priča krije iza njega. Možda je upravo zato najlepši deo njenog posla daleko od radionice. To nisu ni kamen, ni metal, ni nova kolekcija. To su poruke žena koje joj pišu nakon što ponesu njen nakit.

– Najlepše je kada mi kažu da nikada ne bi pomislile da one to mogu da ponesu. A onda ih posle nekog vremena sretnem. Hodaju uspravnije, smeju se više, biraju hrabrije. Tada shvatim da možda nisam promenila samo način na koji nose nakit. Možda sam, makar malo, promenila način na koji nose sebe.

I možda je upravo u tome tajna njenog uspeha. Jer Tamara Todorović ne prodaje samo ručno rađene ogrlice, narukvice ili lance. Ona svojim klijentkinjama poklanja ono što je danas najteže pronaći, a to je osećaj da je lepota najubedljivija onda kada je svoja i neponovljiva.

Tadija kao inspiracija

Inspiracija ne dolazi uvek iz modnih časopisa ili sa putovanja. Kod Tamare Todorović ponekad je dovoljan jedan životni trenutak. Nedavno je postala baka malom Tadiji, a gotovo istovremeno jedna bliska prijateljica je poželela ogrlicu sa crvenim srcem. Tako je koral, koji do tada nije bio u prvom planu, dobio posebno mesto u njenim kolekcijama.

-Shvatila sam da se kod mene život i stvaranje ne mogu razdvojiti. Nekada emocija pronađe kamen, a nekada kamen pronađe emociju“, kaže Tamara.

Neznanke spojila jedna ogrlica

Dizajneri sanjaju da njihov rad postane prepoznatljiv. Tamari se to već dogodilo. Njene dugačke ogrlice sa prepoznatljivom krznenom bućkom toliko su postale zaštitni znak njenog brenda da su, kako kaže, više puta spojile potpune neznanke.

„Dogodilo mi se da su se dve žene, koje se nikada ranije nisu srele, upoznale zato što je jedna prepoznala moju ogrlicu na drugoj. Tada sam shvatila da nakit ponekad može da poveže ljude na način koji nikada nisam planirala, dodaje.