Вибрио бактерије вребају у европским водама
Сунце и брчкање у топлој води за многе је идеалан летњи одмор. Али, са порастом температуре мора, посебно у плитким водама, где се мешају слатка и слана вода, попут Балтичког, Црног или Северног мора, расте и број бактерија које могу да изазову озбиљне здравствене проблеме. Једна од њих је Вибрио бактерија, чији се утицај последњих година интензивно проучава – и то не без разлога.
Вибрио бактерије, koje "једу ткиво" (flash eating), природно настањују топле, приобалске воде са ниским салинитетом и узрочници су инфекције познате као „вибриоза”. У Европи су ове бактерије најчешће присутне у Балтичком, Северном и Црном мору.
Научници верују да климатске промене доприносе ширењу ових бактерија, јер више температуре и промењен састав воде стварају идеалне услове за њихово размножавање, пише Дојче веле.
Вибрио бактерије које се налазе у мору и vibrio cholerae, који изазива колеру јесу сродне врсте, али нису исте. Обе припадају роду Вибрио, што значи да су генетски повезане и имају сличне особине, као што су живот у влажним и топлим срединама, способност да преживе у сланој или мешовито слано-слаткој води, брзо размножавање у топлим условима.
Vibrio cholerae је бактерија која изазива колеру, тешку цревну инфекцију са обилним дијарејама и опасношћу од дехидрације. Шири се најчешће загађеном пијаћом водом и храном, нарочито у подручјима са лошим санитарним условима.
Морски вибрио сојеви Vibrio vulnificus, Vibrio parahaemolyticus и други, не изазивају колеру, већ друге инфекције као што су инфекције коже (посебно рана), тровања храном (након конзумације сирових шкољки), системске инфекције које могу да буду опасне по живот.
Симптоми и преношење вибриозе
Инфекција вибрио бактеријом се најчешће испољава у виду дијареје, грчева у стомаку, мучнине, повишене температуре. У тежим случајевима, нарочито ако бактерија уђе кроз рану, може доћи и до некротизирајућег фасциитиса, односно пропадања ткива око ране. Ређи сојеви, попут Vibrio vulnificus, могу да изазову тешке инфекције које захтевају интензивно болничко лечење, па чак и ампутацију.
У Сједињеним Америчким Државама, према подацима Центра за контролу и превенцију болести, око 1 од 5 заражених умре у року од два дана након инфекције Vibrio vulnificus-ом. Укупно се годишње бележи око 80.000 оболелих и 100 смртних случајева.
Најчешћи пут инфекције вибрио бактеријом је уношењем сирових или недовољно термички обрађених шкољки, попут острига, дагњи и мушљи. До заразе може да дође и гутањем морске воде у којој се бактерије налазе.
Други начин преноса јесте преко коже: уколико постоји нека рана или посекотина, а дође у контакт са зараженом водом или соком шкољки, бактерија може тим путем ући директно у крвоток.
Немачки лист саветује и најбољу преветиву: не једите сирове шкољке, не пливајте у ризичним водама ако имате отворене ране, а ако се повредите, избегавајте купање док рана не зарасте.
Након боравка у таквим водама, обавезно се истуширајте и дезинфикујте евентуалне огреботине.
