Докле спасавати ближње од проблема

Где и с ким растете и шта доживљавате у свом дому обележиће вас за читав живот. Трауматични односи с члановима породице највише утичу на нас. Траума оставља дугорочне последице на тело, ум, односе, финансијску стабилност и емотивно и психичко здравље. Првих осамнаест година живота дубински утичу на читав ваш живот.

Ово је једна од порука Недре Гловер Таваб, психолошкиње и ауторке књиге „Без трзавица: Како да изађете на крај с нездравим породичним односима” (издање „Лагуна”, превод Ксенија Влатковић).

Дисфункционалне породице су оне у којима су злостављање, хаос и занемаривање прихваћене норме. Ауторка наводи и друге факторе који у детињству могу довести до дисфункције. То су саможиви, емотивно незрели или доминантни родитељи, али и стопљени и такмичарски односи у породици.

Бреме из детињства

Много тога из детињства помаже терапеуту да стекне слику о томе како је код некога настао проблем који у одраслом добу та особа покушава да реши. Зато својим пацијентима Недре Гловер Таваб увек постави и питања „Када сте то осетили први пут?” или „Са киме сте се први пут тако осетили?”

И обично одговор враћа у детињство. Међутим, иако је чињеница да многи носе бреме година у којима су били најнемоћнији и осећај да су принуђени да наставе тако, одрасло доба пружа прилику да се таква прича промени.

Резилијентност је способност да се прихвати оно што се десило. Можемо да се изборимо са својим окружењем кад поседујемо одговарајуће заштитне факторе. У те заштитне факторе спада: снажна веза с одраслом особом од поверења, снажне вредности или животна сврха, као способност саморегулације, позитиван став и довитљивост. Осим тога, у томе ће се успети ако се граде здраве социјалне везе, ако постоји подршка вршњака и ментора, али су често потребни и редовни структурисани програми који повећавају излагање здравим односима.

Она поручује да у вези са својим детињством треба бити искрен (барем пред собом).

„Искреност не значи издају већ храброст. Немојте више да шећерите своја искуства јер ће вас истина ослободити. Људи често погрешно представљају своје односе и искуства зато што се превише плаше да признају истину. Али негирање истине вам не дозвољава да раскинете везе с прошлошћу”, наводи ауторка. Кад се туга, страх, увређеност и разочарање смешају у једно, добија се огорченост. За сваки однос је опасно ако у његовој позадини тиња огорченост јер никад не знате кад ће да плане.

Породичне односе често оптерећује и такозвана сузависност. У здравим односима одрасли људи не морају да сносе одговорност за другу особу. Сузависност значи бити одговоран за уређење туђег живота, расположења, граница и осећања. У нездравим везама у одраслом добу сузависност се може манифестовати као увереност да имате право да се мешате у туђи живот и да другоме одређујете како ће функционисати у њему.

Занемаривање сопствених потреба

Психолошкиња објашњава да је здраво имати потребу за другим људима, али ако сте стопљени с њима и ако немате појам о себи у том односу, то значи да сте сузависни. Прогласити својом дужношћу да (без питања) спасавате друге од проблема за које су сами одговорни представља сузависност.

Занемаривање сопствених потреба како бисте се бринули о неком другом такође представља сузависност. Узајамна блискост је здрава, али није здраво бити стопљен с неким и зависити од његових осећања.

„Није тешко упасти у зачарани круг вођења рачуна о људима који су у стању да се сами старају о себи. Понекад особа којој желите да помогнете не жели да се промени. Али пре сваке одлуке коју донесете имате прилику да одаберете хоћете ли је донети. Можете се изборити са сузависношћу тако што ћете показати људима како да се сами брину о себи, допустити им да еволуирају до веће самосталности и помоћи им да измене очекивања у вези са подршком коју добијају од вас. Ако се неко дрогира, пије, има финансијске проблеме или прави неку другу штету у свом животу, можда вам се чини да је једини начин да то средите да ви решите њихове проблеме. Али није тако”, поручује ауторка.