Арвo Перт-жива легенда
Ове године, у сусрет деведесетом рођендану славног композитора, Естонски камерни филхармонијски хор организује серију концерата у великим светским дворанама. Турнеја почиње концертом у Париској филхармонији
Естонски композитор Арво Перт, вероватно и најпознатији житељ ове најисточније балтичке земље, свакако је један од најистакнутијих светских аутора савремене класичне музике. Животопис овог ствараоца који ће ускоро прославити свој деведесети рођендан достојан је филмске адаптације. Након студија композиције у Талину, Перт зарађује за живот пишући музику за филм и радио, док је у свом „озбиљном” стваралаштву окренут авангардној серијалној музици. Међутим, 1972. се догађа једна од животних прекретница: Арво Перт напушта Протестантску цркву и преузима православље. Његова дубока побожност ће дати ново усмерење и замајац његовом опусу, преусмеравајући га претежно на духовну музику уз нови и само њему својствени музички језик – тинтинабули (од tintinnabulum, латинске речи за звонце). Ова композициона техника је једна од грана минимализма и карактерише је једноставност која је пуно допринела каснијем планетарном успеху композитора. Реч је о врсти дијафоније у којој су мелодијска линија и пратња заправо спојени и делови једног недељивог (мелодијског) језгра. Звук је често одзвањајући попут звона, са контрастима у звучним регистрима и бојама.
Како су уметничке и верске слободе у Совјетском Савезу биле крајње ограничене, Перт 1980. са породицом прелази Гвоздену завесу и настањује се најпре у Бечу (где добија аустријско држављанство), а годину дана касније одлази у (западни) Берлин, где ће провести наредне три деценије. Нова прекретница се догађа 1984, када му Манфред Ајхер, оснивач и продуцент издавачке куће ECM Records, нуди сарадњу захваљујући којој ће снимци његових дела обићи свет и винути га у музичке висине. По повратку у Естонију 2010. након три деценије егзила, Перт ужива статус живе легенде, а септембарски музички фестивал у Талину добија његово име (Дани Арва Перта) и одржава се, симболично, у месецу рођења композитора. Године 2018. у селу Лауласма на северозападу земље (и усред шуме) ниче и центар посвећен лику и делу славног уметника. Зеленилом окупана Лауласма, која носи и симболично значење – „певајућа земља” на естонском, постаје и нови дом композитора, док је поменути (извођачко-истраживачки) центар својеврсни музеј са концертном двораном, биоскопском салом, библиотеком, али и малом православном капелом посвећеној двојици светогорских светаца, старцу Силуану Атонском и оцу Софронију Сахаровом (овог потоњег је и лично познавао и посећивао у енглеском Есексу).
Понизно, смирено и звонко
Сваког септембра две фестивалске светковине обележавају рођендан композитора: фестивал Нарген и поменути Дани Арва Перта, док наш Радио Београд сваке године у том периоду емитује емисију посвећену естонском аутору. Ове године, у сусрет његовом деведесетом рођендану, Естонски камерни филхармонијски хор, састав који је у последњих 30 година постао привилеговани сарадник и извођач композиторовог опуса (са пуно праизведби нових композиција), организује серију концерата у великим светским дворанама са програмом вокалне духовне музике Арва Перта, и то у градовима попут Берлина (Филхармонија), Лондона (Ројал Алберт хол), Њујорка (Карнеги хол) или Прага. Међутим, турнеја почиње концертом у Париској филхармонији са програмом који обухвата претходних пола века Пертовог стваралаштва. У питању су одломци из дела насталих за различите духовне или световне годишњице и на различитим језицима, попут Берлинске мисе на латинском написане 1990. у част уједињеног Берлина, Покајничког канона на црквенословенском за 750 година Катедрале у Келну или пак кантате Dopo la vittoria (После победе) на италијанском, настале 1997. приликом обележавања 1.600 година од смрти Светог Амвросија Миланског. Ова панорама вокалне музике је искључиво духовна и екуменска, написана између осталог и за литургијске службе трију хришћанских конфесија: протестантске, римокатоличке и православне.
Диригент Тону Каљусте управља хором уз пуно сигурности и истанчаности у овом посебном акустичном простору који је захвалан за слушаоце, али не увек и за извођаче. Звук хора одликује резонантност и компактност, уз широк распон динамичких нијанси и израза, који се креће од минималистичке сведености и а капела интимности, до епизода звучне пуноће и изливања снажне енергичности. Шаљиви и разиграни тон „миланске” кантате употпуњује слику, упркос недовољној разговетности певаног италијанског језика. Хористи пак успевају добром артикулацијом да правилно, јасно и без потешкоћа пренесу поруку на мноштву осталих језика присутних у вечерашњем програму. Раздељени у секције, мушки гласови дају звучну подлогу у облику исона, са дубоком и масном басовском линијом, док сопрани исцртавају високи регистар светлим и чистим тоновима који понекад умеју бити и рески на самој ивици теситуре. У Берлинској миси су ниски гласови потцртани пуноћом велелепних оргуља Париске филхармоније (дугачки тонови у виду бурдона), док остали гласови употпуњују ансамбл богатством боја која нарочито долази до изражаја кроз богате џез хармоније композиције Deer’s Cry (Јеленов плач). Молитвени и тинтинабули ставови програма су изнети уз врло прецизну ритмичност и карактеристичну изражајност: понизно, смирено и звонко, уз елегантне прелазе између удаљених регистара.
Акорди у пуном јеку
Неколико (хорских) солиста се представило вечерас, а међу њима и сопран Аника Лохмус (Annika Lõhmus), која оплемењује своју секцију прецизним, продорним и одзвањајућим високим нотама које каткад умеју да склизну у пискаву оштрину, али не губећи стабилност интонације. Њена колегиница Јена Чој (Yena Choi) експлоатише врхове њеног гласовног опсега уз изванредну (колоратурну) гипкост и лакоћу кретања, тананим гласом и мелодичним фразирањем, уз дугачак дах који заокружује њен успешан наступ. Трећи сопран вечери Мари Рос (Marie Roos) издваја се пречистим тоном и његовом равном пројекцијом која надвија цео састав и одзвања далеко у дворани. Од мушких колега, тенор Данила Франту (Danila Frantou) се истиче својим веома стилским извођењем православне молитве на црквенословенском (Покајничког канона), светлим тембром и музикалношћу у фрази, док се бас Хенри Тисма (Henry Tiisma) представља ухрањеним вокалом, добрим волуменом, али не толико суптилним у изразу.
Кадри Томоја (Kadri Toomoja) је за оргуљама и својим одмереним извођењем обогаћује звучни вез музике Арва Перта, у савршеној координацији са диригентом и хором, нарочито у погледу ритма и динамике. Снажни акорди одзвањају двораном у пуном јеку, а нежна бас линија звонко и деликатно прати интимне моменте. Њен прелазак на клавир на крају вечери оплемењује публику нежним тоновима, уз савршени осећај за piano динамику.
Уметници су награђени великим, бучним и дугачким аплаузом, док Естонски камерни филхармонијски хор наставља своју међународну турнеју у прослави 90. рођендана Арва Перта.
