Arvo Pert-živa legenda

Estonski kompozitor Arvo Pert, verovatno i najpoznatiji žitelj ove najistočnije baltičke zemlje, svakako je jedan od najistaknutijih svetskih autora savremene klasične muzike. Životopis ovog stvaraoca koji će uskoro proslaviti svoj devedeseti rođendan dostojan je filmske adaptacije. Nakon studija kompozicije u Talinu, Pert zarađuje za život pišući muziku za film i radio, dok je u svom „ozbiljnom” stvaralaštvu okrenut avangardnoj serijalnoj muzici. Međutim, 1972. se događa jedna od životnih prekretnica: Arvo Pert napušta Protestantsku crkvu i preuzima pravoslavlje. Njegova duboka pobožnost će dati novo usmerenje i zamajac njegovom opusu, preusmeravajući ga pretežno na duhovnu muziku uz novi i samo njemu svojstveni muzički jezik – tintinabuli (od tintinnabulum, latinske reči za zvonce). Ova kompoziciona tehnika je jedna od grana minimalizma i karakteriše je jednostavnost koja je puno doprinela kasnijem planetarnom uspehu kompozitora. Reč je o vrsti dijafonije u kojoj su melodijska linija i pratnja zapravo spojeni i delovi jednog nedeljivog (melodijskog) jezgra. Zvuk je često odzvanjajući poput zvona, sa kontrastima u zvučnim registrima i bojama.

Kako su umetničke i verske slobode u Sovjetskom Savezu bile krajnje ograničene, Pert 1980. sa porodicom prelazi Gvozdenu zavesu i nastanjuje se najpre u Beču (gde dobija austrijsko državljanstvo), a godinu dana kasnije odlazi u (zapadni) Berlin, gde će provesti naredne tri decenije. Nova prekretnica se događa 1984, kada mu Manfred Ajher, osnivač i producent izdavačke kuće ECM Records, nudi saradnju zahvaljujući kojoj će snimci njegovih dela obići svet i vinuti ga u muzičke visine. Po povratku u Estoniju 2010. nakon tri decenije egzila, Pert uživa status žive legende, a septembarski muzički festival u Talinu dobija njegovo ime (Dani Arva Perta) i održava se, simbolično, u mesecu rođenja kompozitora. Godine 2018. u selu Laulasma na severozapadu zemlje (i usred šume) niče i centar posvećen liku i delu slavnog umetnika. Zelenilom okupana Laulasma, koja nosi i simbolično značenje – „pevajuća zemlja” na estonskom, postaje i novi dom kompozitora, dok je pomenuti (izvođačko-istraživački) centar svojevrsni muzej sa koncertnom dvoranom, bioskopskom salom, bibliotekom, ali i malom pravoslavnom kapelom posvećenoj dvojici svetogorskih svetaca, starcu Siluanu Atonskom i ocu Sofroniju Saharovom (ovog potonjeg je i lično poznavao i posećivao u engleskom Eseksu).

Ponizno, smireno i zvonko

Svakog septembra dve festivalske svetkovine obeležavaju rođendan kompozitora: festival Nargen i pomenuti Dani Arva Perta, dok naš Radio Beograd svake godine u tom periodu emituje emisiju posvećenu estonskom autoru. Ove godine, u susret njegovom devedesetom rođendanu, Estonski kamerni filharmonijski hor, sastav koji je u poslednjih 30 godina postao privilegovani saradnik i izvođač kompozitorovog opusa (sa puno praizvedbi novih kompozicija), organizuje seriju koncerata u velikim svetskim dvoranama sa programom vokalne duhovne muzike Arva Perta, i to u gradovima poput Berlina (Filharmonija), Londona (Rojal Albert hol), Njujorka (Karnegi hol) ili Praga. Međutim, turneja počinje koncertom u Pariskoj filharmoniji sa programom koji obuhvata prethodnih pola veka Pertovog stvaralaštva. U pitanju su odlomci iz dela nastalih za različite duhovne ili svetovne godišnjice i na različitim jezicima, poput Berlinske mise na latinskom napisane 1990. u čast ujedinjenog Berlina, Pokajničkog kanona na crkvenoslovenskom za 750 godina Katedrale u Kelnu ili pak kantate Dopo la vittoria (Posle pobede) na italijanskom, nastale 1997. prilikom obeležavanja 1.600 godina od smrti Svetog Amvrosija Milanskog. Ova panorama vokalne muzike je isključivo duhovna i ekumenska, napisana između ostalog i za liturgijske službe triju hrišćanskih konfesija: protestantske, rimokatoličke i pravoslavne.

Dirigent Tonu Kaljuste upravlja horom uz puno sigurnosti i istančanosti u ovom posebnom akustičnom prostoru koji je zahvalan za slušaoce, ali ne uvek i za izvođače. Zvuk hora odlikuje rezonantnost i kompaktnost, uz širok raspon dinamičkih nijansi i izraza, koji se kreće od minimalističke svedenosti i a kapela intimnosti, do epizoda zvučne punoće i izlivanja snažne energičnosti. Šaljivi i razigrani ton „milanske” kantate upotpunjuje sliku, uprkos nedovoljnoj razgovetnosti pevanog italijanskog jezika. Horisti pak uspevaju dobrom artikulacijom da pravilno, jasno i bez poteškoća prenesu poruku na mnoštvu ostalih jezika prisutnih u večerašnjem programu. Razdeljeni u sekcije, muški glasovi daju zvučnu podlogu u obliku isona, sa dubokom i masnom basovskom linijom, dok soprani iscrtavaju visoki registar svetlim i čistim tonovima koji ponekad umeju biti i reski na samoj ivici tesiture. U Berlinskoj misi su niski glasovi potcrtani punoćom velelepnih orgulja Pariske filharmonije (dugački tonovi u vidu burdona), dok ostali glasovi upotpunjuju ansambl bogatstvom boja koja naročito dolazi do izražaja kroz bogate džez harmonije kompozicije Deer’s Cry (Jelenov plač). Molitveni i tintinabuli stavovi programa su izneti uz vrlo preciznu ritmičnost i karakterističnu izražajnost: ponizno, smireno i zvonko, uz elegantne prelaze između udaljenih registara.

Akordi u punom jeku

Nekoliko (horskih) solista se predstavilo večeras, a među njima i sopran Anika Lohmus (Annika Lõhmus), koja oplemenjuje svoju sekciju preciznim, prodornim i odzvanjajućim visokim notama koje katkad umeju da skliznu u piskavu oštrinu, ali ne gubeći stabilnost intonacije. Njena koleginica Jena Čoj (Yena Choi) eksploatiše vrhove njenog glasovnog opsega uz izvanrednu (koloraturnu) gipkost i lakoću kretanja, tananim glasom i melodičnim fraziranjem, uz dugačak dah koji zaokružuje njen uspešan nastup. Treći sopran večeri Mari Ros (Marie Roos) izdvaja se prečistim tonom i njegovom ravnom projekcijom koja nadvija ceo sastav i odzvanja daleko u dvorani. Od muških kolega, tenor Danila Frantu (Danila Frantou) se ističe svojim veoma stilskim izvođenjem pravoslavne molitve na crkvenoslovenskom (Pokajničkog kanona), svetlim tembrom i muzikalnošću u frazi, dok se bas Henri Tisma (Henry Tiisma) predstavlja uhranjenim vokalom, dobrim volumenom, ali ne toliko suptilnim u izrazu.

Kadri Tomoja (Kadri Toomoja) je za orguljama i svojim odmerenim izvođenjem obogaćuje zvučni vez muzike Arva Perta, u savršenoj koordinaciji sa dirigentom i horom, naročito u pogledu ritma i dinamike. Snažni akordi odzvanjaju dvoranom u punom jeku, a nežna bas linija zvonko i delikatno prati intimne momente. Njen prelazak na klavir na kraju večeri oplemenjuje publiku nežnim tonovima, uz savršeni osećaj za piano dinamiku.

Umetnici su nagrađeni velikim, bučnim i dugačkim aplauzom, dok Estonski kamerni filharmonijski hor nastavlja svoju međunarodnu turneju u proslavi 90. rođendana Arva Perta.