Коре за торту од беланаца, познате и као „безе” или „меринге”, један су од најважнијих елемената многих воћних колача, торти попут „Шпанског” или „Јапанског ветра”, „Пуслица торте”, „Павлове”, али и многих других посластица које се ослањају на лагану, прозрачну и хрскаву текстуру.

Иако наизглед једноставне, „безе” коре захтевају прецизност и стрпљење, а праве се од умућених беланаца и шећера. Класичне безе коре су суве, шушкаве и лагано пуцкетају под зубима, иако се могу припремити и у мекшој варијанти, у зависности од рецепта и намене.

Постоје три основна типа „безе” кора - француски, швајцарски и италијански. Француски „безе” је најједноставнији и најчешће коришћен, а користи се, на пример, за торту „Шпански ветар”. Прави се тако што се беланца умуте миксером у чврст шам, а затим им се постепено додаје кристал шећер. Након мућења коре се пеку на ниској температури док не постану суве.

За швајцарски „безе” беланца и шећер се греју на пари док се шећер не истопи, а затим муте миксером у чврсти снег. Он је стабилнији и сјајнији од француског.

Трећи, италијански „безе”, прави се тако што се шећер укува у сируп и полако улива у умућена беланца, а користи се углавном за креме и глазуре, ређе за печење у коре.

Како да вам „безе” коре увек успеју

Да бисте направили добар „безе” који неће процурети наредног дана, за почетак користите свежа јаја собне температуре. Беланца собне температуре се лакше и чвршће муте. Јаја раздвојите пажљиво - ни кап жуманца не сме да завршити у беланцима, јер ће спречити правилно формирање шама.

Посуда у којој мутите беланца мора да буде чиста, без трагова масти, јер и најмања масноћа може да спречи правилно формирање снега од беланаца. Шећер се додаје кашику по кашику тек кад су беланца већ умућена. Ако шећер додате прерано, неће се добро растопити и „безе” коре ће бити зрнасте.

Важно је да „безе” смесу мутите довољно дуго - она треба да буде чврста, а шећер мора потпуно да се растопи. То можете да проверите трљањем између прстију - ако осећате кристале шећера под прстима, мутите још мало.

Осим тога, битно је запамтити да се „безе” коре не пеку, већ суше. Идеална температура рерне је између 90 и 120 Целзијевих степени, печење треба да траје око сат и по до два, можда чак дуже. Врата рерне могу да остану и одшкринута како би влага излазила напоље. Након што се коре осуше, искључите рерну и оставите их унутра да се полако охладе. Нагла промена температуре може да узрокује пуцање.