Шта привлачи савременог путника

Данашњи туриста очекује модеран и персонализован приступ, што ће рећи да све значајнију улогу имају интерактивне дигиталне туре, виртуелни и АР (увећани вештачки) прикази туристичких места, мобилне апликације за туристичка места... Путници више не желе само аранжмане, они данас траже приче, као и доживљај у који могу да се увере и пре него што на зацртано место стигну. Опет, сваки од њих жели своје сопствено искуство.

Како удовољити савременом путнику и да ли је Србија видљива довољно на мапи савременог туризма – једно је од кључних питања које је подстакао београдски скуп „Креативне индустрије у сектору туризма и угоститељства, изазови и перспективе”, који је организовала Академија струковних уметности из Београда.

Брендирање и изградња идентитета дестинација кроз културу и креативне индустрије постају све важнији алат у глобалном туризму, објаснила је за „Магазин” Рената Пинџо, модераторка дискусије на овом скупу, иначе професорка на тој академији.

Такође, како је рекла, Србија треба стратешки да искористи своје креативне делатности, односно разне пројекте попут фестивала, уметничких инсталација и културних иницијатива, а како би стекла позицију атрактивног и светски препознатљивог одредишта. Другим речима, у процес креирања савременог националног туристичког бренда треба укључити све заинтересоване стране, посебно креативце из различитих области.

Рената Пинџо наглашава да у савременом угоститељству успех бележе „они који се снажно ослањају на синергију локалне традиције, културе и идентитета”. Управо креативне делатности – попут оглашавања и маркетинга, занатства и дизајна, архитектонских решења, а нарочито филм, телевизија, радио и фотографија – дају снажан допринос у креирању аутентичних угоститељских и гастро искустава једног туристе. Креативност која је усмерена на пласман нашег туризма, као и у случају сваког другог, омогућава да његова различитост буде видљива. А та посебност је, по њој, кључна за привлачење савремених туриста и пословних гостију.

Нове технологије, уз музеје и конгресе

Данас су све заступљеније ИТ и софтверска креативност, што значи подршку дигиталних технологија, али пласман савременог туризма свакако и даље могу бити издаваштво, музеји, галерије и библиотеке. Снимање и издавање звучних записа и музике, као и извођачи, важни су за напредовање једне земље у туризму и често њен заштитни знак. Такође, ликовне и све друге уметности, као и уметничке колоније, уз помоћ установа културе могу да привуку пажњу туриста.

Пинџо је изнела податак да креативне индустрије генеришу више од 155.000 или седам одсто радних места у Србији, да су оствариле велики раст извоза, али да би те бројке тек требало да буду и знатно веће:

„Србија мора да дефинише визију куда жели да иде: да ли у правцу кретања друштва заснованог на знању или да се препусти 'одливу мозгова', ризикујући да на тај начин дугорочно изгуби трку с напредним економијама. Значи, креативне индустрије играју значајну улогу у друштву, јер у суштини подстичу иновације и развијају интелектуални капитал, помажући трансформацију друштва у економију засновану на знању. Такође, креативне делатности су у савременом свету мост за превазилажење јаза између интелектуалног капитала неког одредишта и његовог позиционирања у свету. Примера ради, најуспешнија туристичка места или градови су данас они који активно користе интелектуални капитал у свом развоју, посебно у конгресној делатности.”

Др Данијела Пецарски, председница Академије струковних студија у Београду, говорила је о важности мултидисциплинарности у туризму данас. У складу с тим, ова академија 2019. је настала спајањем Високе здравствене, Високе хотелијерске и Високе туристичке школе, због важности сарадње и познавања свих ових делатности за оне који се баве туризмом. Идеја је, каже, била да се створе кадрови чије су услуге важне за нашу привреду.

„У свету су данас модерни хибридни или мултидицсиплинарни програми туризма које с оваквим образовањем и наши млади кадрови могу да прате, добијајући ширу слику: рецимо, ако се неко бави гастрономијом и представља је, треба да научи и познаје здравствени аспект исхране. Такође, и то које креативне делатности могу да помогну у пласирању слике како овде изгледа здрава исхрана и шта Србија може да понуди. За шест година откако школа постоји, студенти су напредовали јер смо успели да направимо програме по којима ученици из школе три дана у недељи раде оно о чему уче и да добијемо кадрове који ће бити спремни да пруже најбољу услугу”, каже Пецарски.

Иначе, учесници скупа навели су за пример светски Конгрес ендоскопске хирургије и гостовање Бољшог театра као догађаје који су захваљујући пласману најаве довели доста значајних људи у наш главни град. Оценили су да наши људи имају велику жељу да буду креативни и корисни за развој туризма, али да је потребно „да се не осећају стиснуто”. А то значи, сматрају, свакако већу финансијску, системску и друге подршке друштва.

Председник Удружења хотелијера и ресторатера Србије ХОРЕС, професор Георги Генов нагласио је да су хотелијери и сви туристички радници амбасадори Србије, због чега је у следећем периоду у школовању ових кадрова најважније научити младе како да пласирају нашу богату културу у свим њеним аспектима, од гастрономског и здравственог до уметности и модерних визија. Да бисмо јасно одредили и пласирали туристичко-културни идентитет, потребно је укључити креативне делатности у развој сваког од туризама, сматра.

Србија као аутентичан бренд

Позвао је све да размисле како повезати уметност дизајна и дигиталне алате с традиционалним вредностима и како да Србија постане аутентичан и препознатљив, свеж светски бренд. Ова конференција била је прилика да схватимо како да креативне замисли допринесу изради добре стратегије развоја туризма планиране за период од 2025. до 2030. године.

Директорка ТОС-а Марија Лабовић сматра да треба искористити позитиван тренд који наш туризам има у последњих 10 година. „Најважније је да се прате потребе и навике туриста. Без припреме и сагледавања коме и како се обраћамо не можемо да будемо ефикасни. И вештачка интелигенција учествује у свим овим истраживањима, али су потребни и људи који се новим технологијама служе”, подсетила је Марија Лабовић.

У име кинеских гостију, у видео-поруци председница једног од важних туристичких факултета Ду Лунксијао рекла је да се у овој земљи студенти на посебним одсецима уче о креативности и сарадњи у туризму.

Подићи туризам на виши ниво

„Сви имамо исти задатак, да подигнемо туризам на виши ниво, што се односи на културу, традицију и све што нас чини посебнима. Министарство туризма је прошле године определило велико улагање у сеоска домаћинства којих сада има око хиљаду и по у Србији”, рекла је Вишња Ракић.

Обилазећи их, приметила је колико су сеоски домаћини креативни. Нису заборавили ни ручне радове, ни старе рецепте и посластице, због чега су и ове године опредељена за њих велика средства. С аспекта стратешког развоја туризма, учешће креативних индустрија у бруто друштвеном производу расте и данас чини шест процената БДП-а.

Није довољно бању претворити и спа центар

„Туризам не може више да се третира као што је било управљање слободним временом средње класе седамдесетих година, какав је био синдикални туризам, нити као претварање бања у велнес и спа центре, већ као развој маркетинга наших одредишта за њихову и нашу будућност”, сматра Андреј Совровић, директор „Делта угоститељства”.

Он се залаже за пласман концепта по којем ће, рецимо, Аранђеловац, Обреновац, Младеновац, Смедерево, Панчево и места све до Новог Сада креирати садржаје због којих туриста и у њима може и има зашто да остане више дана. Зато, кажу, треба одговорити на питање „која је визија овог простора за будући свет и како је пласирати”.