Ослободите се телесне напетости

Депресија је стара колико и човечанство, а настаје не само због неких тешких и драматичних ситуација. Окидач може бити и смањено кретање, нездрава исхрана, алкохол, па чак и коришћење неких лекова.

Због чињенице да психичке сметње лоше утичу и на болести унутрашњих органа депресију је дуго изучавао амерички лекар, интерниста, др Нил Нидли који је објавио књигу „Излаз из депресије”

Он је дошао да закључка да се поред лекова, лоша и тешка расположења могу лечити и поправљати стилом живота, који укључује и начин исхране, физичке вежбе, начин дисања, позитивно размишљање, духовност и уопште здрав и позитиван начин живота.

Нидли указује на једно америчко истраживање које је показало да код жена које раде физичке вежбе само повремено или их уопште не раде постоји два пута већи ризик од обољевања од тешког облика депресије него код оних жена које су умерено вежбале неколико путанедељно.

Физичка активност не само што спречава појаву депресије, него представља и добар начин лечења за оне који од ње пате. Ако не потпуно, оно бар делимично објашњење јесте то да вежбе подстичу мозак да производи више серотонина и норепинефрина, неуротрансмитера у мозгу који могу да ублаже депресију. Канадски истраживачи су открили да физичке вежбе – било да су у питању тренинзи снаге, трчање, шетња или неке друге форме аеробика могу да ублаже умерен облик депресије. Наравно, јако је важно да депресивни пацијенти схвате да се вероватно неће осећати баш много боље након само првих неколико тренинга. То се, међутим, не може рећи за оне који осећају напетост или забринутост.  Њима ће бити лакше већ након првог тренинга.

Постоји и правац у психотерапији који се зове телесна психотерапија, јер је одавно доказано да је узрок депресије пре свега у телу.   Ако се ослободимо телесне напетости променама у ставу, држању, начину дисања побољшаћемо наше психичко стање. Просто речено кад устанемо ујутро и заузмемо став депресивне особе, после пет минута заиста ћемо се осећати депресивно. Ако би обратили више пажње на наше дисање и почели лагано и дубоко да дишемо а не плитко и кратко само тиме би могли да променимо пуно тога. Физичке вежбе су добре, али не и обично физикалисање, морамо обратити пажњу како се наше тело осећа, како дишемо, да ли га треба затегнути или  опустити.  

Др Нидли из свог искуства истиче важност позитивниох мисли: „Чим

постанете свесни да вам се јавила нека некорисна негативна мисао, одмах је треба заменити позитивном мишљу. То значи да особа треба унапред да испланира којом ће позитивном мишљу заменити ту негативну мисао да не би било одлагања у преласку

са негативне на позитивну мисао. Људски мозак може и да се прилагођава и да се увежбава, тако да када позитивно размишљање пређе у навику, депресија ће вероватно постати ствар прошлости.

Дисање– вештина која се учи

Брзо ходање, трчање, пливање, за све је то потребна велика количина кисеоника па је важно знати правилно и дубоко дисати, а то је вештина која се учи. Правилно функционисање органа за дисање, поспешује

циркулацију крви, освежава читав организам и побољшава апетит, потпомаже варење и даје сладак и миран сан, окрепљујући на тај начин наше тело и умирујући наш ум. Веома је важно имати правилно држање тела, нарочито за оне који су депресивни и не умеју да се изборе са стресом.