„Сад могу мислима да управљам компјутером”, каже 30-годишњи Ноланд Арбоу, који је постао прва особа којој је у мозак уграђен уређај америчке неуротехнолошке фирме Неуралинк.

Уградња чипа у мозак који може да преводи мисли у наредбе за рачунар можда звучи као научна фантастика, али за Ноланда - то је стварност.

У јануару 2024, осам година након што је остао парализован, њему је уграђен Неуралинк чип.

Није то био први такав мождани имплант, неколико других компанија их је, такође, развило и уградило, али Ноландов случај привукао је посебну пажњу због оснивача Неуралинка Илона Маска.

Ноланд, међутим, за Би-Би-Си каже да је ту најважнија наука, а не он или Маск. Он је за британску корпорацију рекао да је био свестан ризика онога што ради, али и да је знао да би, без обзира шта да се догоди, добро или лоше, његово учествовање помогло другима и да се из тога може нешто научити.

Несрећа на роњењу

Ноланд је остао парализован од рамена наниже након несреће приликом роњења 2016. године. Повреде су биле толико тешке да се бојао да више никад неће моћи да учи, ради, па чак ни да игра игрице.

„Немаш никакву контролу, немаш приватност и то је тешко. Мораш да научиш да за све зависиш од других”, рекао је.

Неуралинков чип сада покушава да му врати барем делић самосталности омогућавајући му да мислима управља компјутером.

Научници на томе раде већ деценијама.

Ради се о такозваном интерфејсу мозак-рачунар, који функционише тако што бележи сићушне електричне импулсе који настају када људи размишљају о покрету и преводи их у дигиталне команде, попут померања курсора на екрану.

„Маск је био исто толико узбуђен као и ја”

Захваљујући Маску, Неуралинк је привукао много улагања, али и изазвао велику пажњу и забринутост због безбедности овог врло инвазивног поступка.

Кад је Ноландова операција објављена, стручњаци су је назвали „великим кораком напред”, али су и упозорили да ће бити потребно времена да се процени прави учинак, поготово јер је Маск познат по томе да зна да генерише публицитет за своје компаније.

Маск је тада био прилично суздржан на друштвеним мрежама.

„Почетни резултати показују обећавајуће детекције нервних импулса”, написао је.

У стварности, међутим, према Ноландовим речима, милијардер са којим је разговарао пре и након операције је био много оптимистичнији.

„Мислим да је био исто толико узбуђен као и ја што све почиње”, рекао је.

Ипак, наглашава да Неуралинк није само Маск и каже да имплант не доживљава као „уређај Илона Маска”.

Ипак, нема сумње да је овај чип знатно утицао на Ноландов живот. Каже да је, након што се пробудио после операције, одмах могао да контролише курсор на екрану, тако што је мислио о померању прстију.

„Искрено, нисам знао шта да очекујем, све звучи као научна фантастика”, рекао је.

Кад је на екрану видео како му неурони реагују, окружен одушевљеним запосленима у Неуралинку, схватио је да заиста може да управља компјутером само помоћу својих мисли.

Временом је постајао све бољи и сада већ може да игра шах и видеоигре.

„Одрастао сам играјући игрице”, рекао је и додао да је то нешто чега је морао да се одрекне када је остао парализован.

„Сада побеђујем пријатеље у игрицама, што стварно не би требало да буде могуће, али ето јесте”, каже.

Узнемирујући инцидент са чипом

Ноланд је моћан пример колико нова технологија може да промени нечији живот, али која има и потенцијалне недостатке.

„Један од главних проблема је приватност”, каже Анил Сет, професор неуронауке са Универзутету у Сасексу.

„Ако из мозга шаљемо мождане активности према споља, тада заправо омогућавамо приступ не само ономе што радимо него, потенцијално, и ономе што мислимо, у што верујемо и шта осећамо”, рекао је за Би-Би-Си.

„Кад ти неко завири у главу, више нема границе приватности”, додао је.

Ноланда то не забрињава. Он жели да чипови једног дана постану нешто више. Он је рекао да се нада да ће једнога дана тим чипом моћи да управља својим инвалидским колицима, па чак и футуристичким хуманоидним роботом.

Међутим, чак и у садашњем, ограниченoм облику, ова технологија није прошла без проблема. У једном тренутку проблем са имплантом довео је до тога да је потпуно изгубио контролу над рачунаром кад се чип делимично откачио од његовог мозга.

„То је било стварно узнемирујуће, благо речено. Нисам знао да ли ћу икад више моћи да користим Неуралинк”, рекао је.

Веза је касније поправљена и додатно побољшана након што су инжењери прилагодили софтвер, али тај инцидент показао је како још увек постоје ограничења, на шта стручњаци стално упозоравају.

Велики бизнис

Неуралинк је само једна од бројних компанија које покушавају да пронађу начине да дигитално повежу људски мозак и компјутере.

Једна од њих је и фирма Synchron, која каже да њихов уређај Stentrode, намењен помагању људима са амиотрофичном латералном склерозом, захтева мање инвазивну операцију.

Уместо отварања лобање, уређај се уграђује кроз вратну вену и потом провлачи до мозга кроз крвни суд. Баш као Неуралинк, уређај на крају комуницира са моторичким делом мозга.

„Stentrode детектује кад неко помисли на тапкање прста или кад то не помисли. Тако можемо да створимо оно што називамо ‘дигиталним моторичким излазом’”, каже Рики Банеџи, главна технолошка директорка фирме, чију технологију тренутно користи 10 људи.

Један од њих, који је желео да се представи само као Марк, рекао је за Би-Би-Си да је први на свету користио тај уређај уз Apple Vision Pro хедсет.

Марк је рекао да му је то омогућило да виртуално посети удаљена мјеста, од стајања под слаповима у Аустралији, до шетње по планинама Новог Зеланда.

„Видим будућност у којој би ова технологија заиста могла да промени живот људима са парализом”, рекао је.

Ипак, за Ноланда постоји и једна неизвесност - пристао је да буде део студије у склопу које ће носити чип шест година, али није јасно шта ће се након тога даље догодити.

Шта год да се деси, међутим, он верује да је његово искуство само мали почетак онога што би једног дана могло да постане стварност.

„Толико мало тога знамо о мозгу, а ово нам омогућава да научимо много више”, рекао је.