Открића у сну
Како је прорадила „сингер” машина, шта је Мендељеjeв записао после буђења, шта је уснио оснивач „Гугла”? Снови генијалних људи, истинити или легенде, указују на свој креативни потенцијал у процесу стварања
Људи проведу готово трећину свог живота спавајући. Сан је битан за правилно функционисање многих биолошких функција: развој, памћење и учење, метаболизам, имунитет итд. То је највиши облик одмора, који омогућује телу физички и психички опоравак. Снови су као пратећи феномен спавања још увек појава занимљива научним истраживачима. Осим познате психоаналитичке теорије Сигмунда Фројда, који у сновима види несвесни израз потиснутих жеља и осећаја и који је снове назвао „краљевским путем до несвесног”, и гледишта Карла Јунга, који је сматрао да се проучавањем снова долази до најдубљих истина о човеку, формулисане су и многе друге хипотезе и теорије о сновима које у основи имају трајну мождану активност током спавања. Снови могу да подстакну дубље емоције, као што су: радост, страх, збуњеност, чуђење, али могу и да инспиришу човека који сања. Они су допринели многим научним и другим открићима, што је имало фундаментални значај за развој цивилизације. У даљем тексту биће наведено неколико примера из области науке и технике.
Највећи научник свог времена, француски филозоф, математичар, физичар и физиолог Рене Декарт, аутор многих открића у разним областима, говорио је да је подстрек за његова разноврсна истраживања било неколико пророчких снова које је доживео у својој двадесет трећој години. У ноћи између 10. и 11. новембра 1619. године млади Рене Декарт сања да се на његовом столу налази речник и збирка песама. Песма на латинском под насловом „Којим путем ћу ићи у животу” привлачи његову пажњу. У том сну се појављује човек коме би Декарт желео да покаже ову песму, али примећује да књига и човек нестају. Декарт тада схвата да сања и овако тумачи сан: „Дух истине ми је у сну открио међусобну повезаност свих наука.” Подстакнут својим сновима, Декарт је развио метод дедуктивног закључивања примењив у свим гранама науке. Његови радови из физике и данас су актуелни, а у математици нам је оставио драгуљ геометрије – аналитичку геометрију.
Алберт Ајнштајн је говорио: „Дар сањања значио ми је више од мог талента за акумулацију свесног знања. Провео сам трећину живота у сну, а та трећина никако није најгора.” Амерички физичар Алан Лајтман написао је роман, бестселер, о Ајнштајновим сновима, који је преведен на више од 40 језика и који је и код нас сценски адаптиран и приказан.
Ајнштајн на санкама
Читава Ајнштајнова научна каријера била је реинтерпретација сна који је имао као тинејџер. У том сну Ајнштајн је видео себе како се вози санкама низ стрму снежну падину, повећавајући брзину тако да су се све околне боје спојиле у једну. Овај сан је инспирисао читаву његову каријеру: размишљао је о томе шта се дешава када се достигне брзина светлости.
Још један сан га је посебно инспирисао. У сну је шетао поред фарме када је крај електричне ограде приметио стадо крава. Када су краве дотакле ограду и осетиле удар струје, одскакивале су удаљујући се од ограде. Када је у сну о том догађају причао са фармером, који је све то посматрао с друге стране ограде, фармер је тај догађај описао друкчије. Он је видео да краве скачу у виду таласа, као што то навијачи раде на стадиону. То је подстакло Ајнштајна да размишља како перцепција једног истог догађаја зависи од места и времена посматрања, односно, како је касније доказао, од деформације простора и времена.
Можда је најпознатији сан научника био периодни систем елемената, који је сањао славни руски хемичар Дмитриј Мендељејев. Мендељејев је дуго без одмора радио на свом периодном систему. Када га је представио научној заједници на састанку Руског хемијског друштва, на питање новинара како је дошао до тог открића, научник је одговорио: „У сну сам видео сто у коме су сви елементи били на својим местима, како и треба да буду. Када сам се пробудио, одмах сам то записао на папир.” Да ли је научник то заиста сањао или је то била шала за досадне новинаре, остаће тајна. Ако је научно откриће направљено у сну, оно је резултат огромног и стрпљивог дугогодишњег рада научника. Касније Мендељејев није волео о томе да прича, чак је то сматрао увредом: „Размишљао сам о томе годинама, а ви мислите сеo сам и одједном – готов је периодни систем.” У свему овоме је фасцинантно да атомске масе многих елемената нису биле познате када је Мендељејев пронашао периодни систем!
Један од оснивача атомске физике дански научник Нилс Бор познат је по својој квантној теорији атома. Биографи овог генијалног физичара са Технолошког института у Масачусетсу тврде да је Нилс Бор видео модел атома у сну. Сањао је да седи на запаљеном гасовитом сунцу, а око њега су кружиле планете повезане с њим танким нитима. Одједном се гас учврстио, а „сунце” и „планете” су се драматично смањиле у величини. Сунце је било у ствари језгро атома, а планете електрони. Након тога, Бор је схватио да је открио модел атома који је толико дуго истраживао! То откриће му је донело Нобелову награду и више светских признања.
Бензен, провидна течност карактеристичног мириса, данас се користи у хемијској индустрији као растварач и као сировина за многе производе (гуме, на пример). Научници су утврдили да се молекул бензена састоји од шест атома угљеника и шест атома водоника, али је било непознато како су ови атоми повезани. Немачки научник Фридрих Кекуле решио је ову загонетку. Он је открио формулу бензена у сну. Док је радио, Фридрих је задремао и сањао сан у ком змија гризе сопствени реп (древни симбол цикличне природе живота). Захваљујући сну, схватио је да молекул бензена не треба посматрати линеарно, па је извео формулу у облику правилног шестоугла. Фридрих Кекуле је био фасциниран својим сном па је на једном научном конгресу свој говор завршио реченицом: „Господо, хајде да проучимо своје снове, можда ћемо доћи до истине.”
Немачки фармаколог и физиолог Ото Леви тражио је одговор на питање како се сигнал преноси са једног неурона на други. Још као млад научник није се сложио са својим старијим колегама да се сигнал преноси електричним импулсима смело тврдећи да је хемија укључена у пренос нервних импулса. Али требало је то доказати. Седамнаест година касније, Леви је извео експеримент којим је јасно доказао исправност своје хипотезе. Идеја за експеримент је дошла неочекивано – у сну. Године 1921. сањао је о експерименту, одмах је устао, отишао у лабораторију и извео експеримент на жабљем срцу. Резултати његовог истраживања су постали основа за теорију хемијског преноса нервних импулса, што му је донело велики број почасних доктората и Нобелову награду.
Вагнер је сањао оперу
Исак Сингер се сматра проналазачем машине за шивење иако су у њеном стварању учествовали и многи други проналазачи. Један од значајних био је Елajaс Хау (Elias Howe). Један од проблема који је требало Хау да реши да би машина функционисала био је где треба да буде ушица (отвор) игле. Најпре је покушао да ушица буде на тупом крају, као код обичне игле, али је то отежавало провлачење игле кроз тканину. Једне ноћи Хау је сањао да се нашао међу дивљацима који су му претили чудним копљима на чијим врховима су биле рупе. Следећег јутра проналазач је схватио да ушица игле треба да буде на врху, на оштром крају игле! И машина је прорадила, као што и данас ради.
Славни Томас Едисон, аутор многих проналазака, имао је навику да дрема током дана и често се будио са идејама за нова открића. Једног дана је изјавио: „Никада ништа ја нисам измислио, већ моји снови!”
И највећи интернет претраживач „Гугл” вуче корен из сна. Лоренс Лари Пејџ, двадесетдвогодишњи студент Универзитета Стенфорд, сањао је чудан сан у коме је могао да преузме све интернет странице на свету и проучи како су оне међусобно повезане. Када се пробудио, записао је шта је видео у сну. Идеју из сна Лари Пејџ касније је преточио у алгоритам за претраживач интернет страница и постао један од оснивача моћног „Гугла” и један од најбогатијих људи данас.
И коначно, занимљивост из домена музике: Рихард Вагнер је тврдио да је креацију за своју оперу „Тристан и Изолда” сањао и након буђења записао.
Било да су истинити или легенде, сви ови снови указују на свој креативни потенцијал у процесу стварања. У сну мозак несвесно тумачи и обрађује информације које су већ похрањене у њему, што често доводи до решења неког проблема, па и до важних открића.
