Спас за нашу планету је у нама самима

Климатске промене представљају један од најзначајнијих изазова са којима се свет суочава у 21. веку. Глобално загревање, узроковано прекомерним емисијама штетних гасова, резултира низом озбиљних последица по животну средину, економију и људско здравље. Управо овом горућом темом бавила се ТВ ауторка из Еколошке редакције РТС-а, Драгана Живојновић која ће нам у новим епизодама „Зелене Европе” (субота, 1. март, РТС 2, 14.05) представити какве је то занимљива решења за спас наше планете видела у другим европским еколошки освешћеним градовима.

Двеста година након поласка првог путничког воза на свету, промовишући одрживи транспорт и путујући возом, екипа Редакције еколошког програма посетила је Луксембург, Лувен, Есен, Најмеген, Хамбург, Копенхаген и Малме, градове који својим иновативним решењима представљају позитивне примере за бољу и одрживију будућност.

Мала кнежевина Луксембург, смештена између Немачке, Француске и Белгије, често остаје неприметна у односу на велике суседе. Још 2020. године Луксембург је постао прва земља на свету која је увела бесплатан јавни превоз, чиме је подстакнуто коришћење возова, аутобуса и трамваја.

Река Петрус и њена долина представљају стратешки елемент историјске тврђаве у центру града. Еколошка обнова Петруса која је у току, скоро 100 година након што је овај водени пут претворен у канализацију, представља један од стратешких пројеката града, објашњава за “ТВ ревију” Живојновићева.

Музеј уместо рудника

Немачки град Есен је од најзагађенијег града Европе постао још једна Зелена престоница. Рударски комплекс Цолферајн је данас културно добро и део Унеско културне баштине. Фантастичном трансформацијом Цолферајн је претворен у импресиван музејски комплекс који данас привлачи милион ипо туриста годишње. У оквиру истог простора се налази Рурски рударски и музеј посвећен дизајну. Један од највећих подухвата оживљавања воденог екосистема Европе је река Емшер која је данас понос Есена.

Најмеген, најстарији и један од најлепших градова у Холандији је познат као један од еколошки најосвешћенијих градова Европе. Динамичан и напредан Универзитетски град о којем се мало зна, називају и „стари град са вибрацијама младих“јер је више пута проглашаван за најбољи Европски град за студенте и младе људе. Због реке Вал живот у Најмегену иде руку под руку са ризиком од поплава. Пројекат урбане регенерације и померање корита реке сматра се највећим пројектом прилагођавања клими у Европи.

Хамбург, још један је од оних градова који је проглашен градом младих и метропола позната по културној сцени и динамичном животу. Град није само највећа морска лука у Немачкој, већ и највећа европска железничка лука. Хафен сити је део града развијен са јасним циљевима одрживог развоја и највећи Европски развојни пројекат на реци.

Копенхаген није само политичко и културно средиште Данске већ и узор еколошке одрживости. Покушавајући да постане први град са нултом емисијом штетних гасова, град инвестира у нове бициклистичке стазе, зелене технологије и акценат ставља на одрживост. Лука у Копенхагену је једна од најважнијих и најлепших лука у Европи. Купалишта на отвореном постала су један од симбола Данске престонице.

Малме активно укључује своје становнике у процесе доношења одлука када су у питању еколошке иницијативе. У исто време бесплатним саветима помаже приватним и пословним лицима да побољшају своју енергетску ефикасност и смање трошкове живота.

Повезивање Србије са Европом

Вођена идејом да пошаље још једну важну поруку, Драгана Живојновић је са својом екипом путовала возом јер је железнички саобраћај еколошки најприхватљивији вид транспорта. Када је реч о емисији угљен диоксида, железнички саобраћај је одговоран за свега 0,4% укупних емисија у сектору транспорта у Европској унији, а железнице великим делом користе обновљиве изворе енергије.  Извршни директор Агенције ЕУ за железнице, др Јозеф Допелбауер је у интервјуу за „Зелену Европу“ истакао да железнице представљају важан сегмент у остваривању циљева Европског зеленог договора који се односи на постизање климатске неутралности до 2050. Европа има конкретне планове за стварање брзих пруга између свих европских престоница и истиче да је повезивање Србије важно због смањења загађења, али и унапређења безбедности, преноси нам наша саговорница.

- Знам да звучи невероватно, али мало је потребно, често само разумевање проблема и жеља за променом. Погледајте и можда ћете добити идеју – тврди нашасаговорница.

А да ли смо ми довољно еколошки освешћени и колико ће нам ове емисије помоћи да се бар мало замислимо?

- Знате ону чувену дилему „да ли је часа пуна или празна“? Е, па ја сам од оних што увек види чашу којој само мало фали да буде идеална. Позитиван став ме увек наводи да указујем на проблеме - тако што показујем решења. Код нас екологија није у фокусу, а требало би. Да бих указала на проблеме који су очигледни, ја приказујем могућа решења која већ функционишу. Захваљујући пројекту „Пулс Европе“ успела сам да снимим многобројне примере. Мислим да је ширење свести, едукација и мењање устаљених навика кључно за корак напред.

Кад возачи деле пут са бициклистима и пешацима

Ни у земљама које је посетила, није све ишло глатко. Саговорници често истичу да су се у почетку суочавали са великим отпором локалне заједнице, али да су данас ти људи највећи заговорници истих иницијатива. На пример, у малом кварту у Лувену је реализован пилот-пројекат у коме су укинути тротоари, паркинг места и бетонски прилази гаражама. Пролаз аутомобилима је дозвољен, али само уз брзину 20 км на час, а исти пут, направљен од еколошких материјала, возачи деле са бициклистима и пешацима. Оплеменили су крај новим зеленим површинама и дали подстицаје за локалне зелене иницијативе. Испоставило се да су сви хтели зеленији град, чистији ваздух, идеалну климу, али већина становника није желела да се одрекне брзе вожње аутомобилом, асфалтираних приступа кући или тротоара, мислећи да у томе лежи квалитет њиховог живота. Данас је тај део града најцењенији и најскупљи, а становници су увидели колико им се живот у ствари променио на боље. Они сада уживају у шетњи, зеленилу, удишу пуним плућима и више се друже.

- Надам се да ће управо приче као што је ова, али и многе друге у серијалу, бити примери за надлежне, али и за грађане, да и без устаљених, стандардних путева можемо стићи до зеленије Србије – каже Живојновићева.

Како би становници Србије реаговали да их питају - да ли желите да ваша улица буде једносмерна, да имате бициклистичку стазу, клупу за дружење или пуно зеленила? И да ли нас ико пита?

- Морамо прво бити свесни да много зависи од нас. Ако нас не питају можемо и да тражимо, али прво морамо да знамо шта желимо. Зато је и настао овај серијал.

И за крај неизбежно питање - има ли спаса за нашу планету?

- То је питање на које ми је јако тешко да дам одговор. Волела бих да будем позитивна као и увек, али ме много чињеница може демантовати. Мислим да је важно да стално имамо на уму да је планета само једна и да скоро у свим сегментима морамо да мењамо животне навике. Природу морамо да гледамо као великог пријатеља, а не као непријатеља, јер како се ми односимо према њој, тако ће нам она враћати. Ја и даље верујем у нове генерације. Млади су свеснији проблема и схватају да морамо нешто да променимо, али и да се сами мењамо у годинама које долазе. Спас за нашу планету је у нама самима.