Сећање на велику победу херојства

У Бачком Брестовцу код Оџака представници амбасаде Русије и Удружења ваздухопловаца Војводине положили су венце на недавно обновљени споменик хероју Совјетског Савеза у Другом светском рату пилоту Ивану Николајевичу Аљимкину, стрелцу његове посаде Михаилу Васиљевичу Анисимову, као и нешто касније обореном југословенском пилоту Васи Гојковићу. Како је на малој свечаности речено, пилоти који су учествовали у пробоју Сремског фронта погинули су при повратку на ратни војни аеродром код Брестовца пред само ослобођење.

Млади руски херој Аљимкин, учесник важних операција међу којима је и ослобађање Београда, одликован овим највишим ратним признањем 1944, погинуо је 18. јануара 1945, осам дана пре свог 22. рођендана. И то, када се надомак аеродрома, након једне од својих најуспешнијих акција, уместо да слети, вратио назад да сузбије заостале немачке трупе. Подсећање на ово херојство уједно је почетак обележавања осам деценија од заједничке победе у Другом светском рату у овој години, како је том приликом најавила саветница за културу амбасаде Русије Наталија Клишћенкова.

У сусрет великом јубилеју

„Обележавање осамдесетогодишњице победе у Великом отаџбинском рату, како га Руси и ми зовемо, за оба народа симболише подсећање на важан део историје и културни значај сарадње два народа, што ће бити обележено низом догађаја”, каже.

Колики је значај заједничке српско-руске историје и њеног очувања? Да ли се споменици херојства и заједничке културе обнављају или их полако нагриза заборав? Има ли оних који су критични према сегментима дуге историје, сарадње и подсећањима на њу?

По речима директора Руског дома у Београду Јевгенија Баранова, започета годишњица значајна је за све нас, с обзиром на то да је заједничка победа симбол тога да су наши народи увек у најтежим и најдраматичнијим тренуцима историје били заједно: „И сада смо заједно. Барјак победе над фашизмом натопљен је нашом заједничком крвљу. То како је та слобода искоришћена после велике победе, питање је политике. Али 9. мај као историјски датум није политика. Наиме, ради се о вери и верности”, како каже.

Он је подсетио на обраћање совјетске врховне команде трупама пре осамдесет година: „Војници Црвене армије! Ушли сте на територију нама и духом и по крви драге Југославије. Увек и свуда запамтите да сте у Југославију дошли не да бисте јој наметнули своје законе и поретке, већ да бисте сустигли и уништили немачке разбојнике који беже под вашим ударима.”

Како додаје, приликом јуриша на Београд руским трупама је саветовано да не користе тешку артиљерију и авионе, како не би разорили престоницу братске земље.

„Ово су спровели по цену стотина живота наших војника…

Октобра прошле године заједно смо прославили 80. годишњицу од ослобођења Београда. Централни догађаји предстојећег јубилеја одвијаће се на Црвеном тргу у Москви, а надамо се да ће Србија у њима учествовати на нивоу који заслужује својим херојским доприносом нашој заједничкој победи.”

Тренутно се преговара с Музејом Стаљинградске битке из Волгограда да се у Руском дому представи изложба оригиналних предмета из највеће битке тог рата, чија годишњица се обележава ових дана. Планирано је, такође, да се обиђе и обнови што више мањих споменика руских војника. „Трупе су се кретале ка Београду, а многи рањени војници остајали би код српских породица, где су о њима бринули као о рођенима. Неки од њих, подлегли задобијеним ранама, сахрањивани су по селима. Тренутно трагамо управо за таквим местима. Такође, до Дана победе, на споменику руским војницима страдалим приликом америчког бомбардовања Ниша 7. новембра 1944, у догађају званом 'Нишки инцидент', наћи ће се и њихови портрети, на основу фотографија до којих су наши сарадници из Русије, трагајући у архивама, дошли. Преговарамо и о доласку уметничких ансамбала током обележавања празника, иако то неће бити лак задатак јер ће овогодишње обележавање у Русији бити грандиозно”, како каже директор Руског дома, откривајући нам жељу да 9. мај буде празнични и нерадни дан и у Србији и тиме добије на тежини као датум победе над фашизмом.

Село симбол заједничке борбе

Бачки Брестовац је, тако, са старим ратним авионом сачуваним у центру села и с управо обновљеним авионским крилом као спомеником на улазу у село, постао симбол те велике заједничке борбе за слободу. Баш као и млади пилот Аљимкин:

„По завршетку Београдске операције, млади пилот наставио је да обавља борбене задатке у саставу авио-пука група ’Витрук’, у садејству с јединицама Народноослободилачке војске Југославије. Ова група је по принципу 'ради као ја' обучавала своје југословенске колеге. Тачније 167. ловачко-бомбардерски авио-пук Црвене армије, у којем је Аљимкин ратовао, постао је 423. пук НОВЈ, а совјетска 236. ловачка дивизија 11. ваздухопловна дивизија југословенске војске. Ваздухопловне дивизије су током зиме и у пролећној офанзиви за ослобођење Југославије дале непроцењив допринос. Био је то заједнички напор југословенских и совјетских јединица свих струка. Почетком 1945. године групе Трећег украјинског фронта, заједно с партизанима, водиле су борбе с Немцима на десној обали Дунава. Када је Аљимкинов авион оборен, иза тога је остао извештај да се гардијски поручник није вратио с борбеног задатка у рејону Будимпеште”, прича нам Станко Шушњар, председник Удружења ваздухопловаца Војводине.

Истражујући, сазнајемо да је био сахрањен негде у шуми, а тек касније посмртни остаци пренесени су у центар села. Дуго се у Русији није знало где је млади водник завршио свој последњи лет. У његовом родном селу Жердјову у Тулској области трагало се за податком где му је гроб. Та места у подручју Јасне Пољане дала су велики број хероја. Тек након битке у Тули почиње одсудна битка за одбрану Москве. На писмо совјетских пионира шездесетих година тек, неочекивано је одговорио наставник српског језика Душан Васић, написавши им да му је гроб у Војводини и подсетивши све на дела неустрашивог младића. У његово родно село надомак Јасне Пољане, потом, на споменик херојима донет је грумен земље из Бачког Брестовца...

Текст и фотографије: Мирјана Никић

Одељење за руски језик

Спомен-обележје пилотима обновљено је средствима Града Москве, на иницијативу амбасаде Русије и Удружења ваздухопловаца Војводине, а фирма „Лукоил Србија” придружила се опремајући одељење за наставу на руском језику у основној школи „Никола Тесла” која је преко пута споменика. „Желимо да наставимо пут неговања блиских односа и историјског сећања”, рекао је директор Денис Рјупин на полагању венаца. Директорка основне школе школе Милица Станичков најавила је заједничке културне програме историјских успомена. Школа заједно с општином Оџаци брине о обновљеном споменику и сећању на велике жртве.

Заједничко небо

Нови пројекат амбасаде Русије и музеја у Јасној Пољани назван „Заједничко небо” предвиђа развој пријатељских односа између два места и региона и даљи контакт између наше деце, најавила је на свечаности у Брестовцу у видео-поруци директорка музеја Екатерина Толстоја. Осим размене познатих културних и друштвених догађаја постоји идеја да се сарадња шири даље новим програмима.

Питомо место

Деца из вртића „Поветарац” дошла су с цвећем на полагање венаца младим херојима. Пензионер Борислав Платиша, који је на свечаност дошао бициклом, желео би, као и остали, да се обнови авион из Другог светског рата који стоји у центру као симбол херојског пилотског села из којег је и погинули Васа Гојковић, јер од деведесетих није обнављан. Реч је о, како он каже, ратном америчком „тандерџету”, послатом у „ваздухопловно село” из послератне располажуће колекције у Батајници, као у том тренутку погодном за споменик. Аљимкин је, прича, оборен у Батини на Дунаву чије су обале, као и канал Дунав–Тиса–Дунав, недалеко од села.

Каже да се солидно живи у Бачком Брестовцу. Уз претежно српско становништво, у некадашњем селу подунавских Шваба има по две-три породице Мађара и Немаца и сви се сјајно слажу. Поред недавно обновљене православне Цркве Петра и Павла из 18. века, води се рачуна и о још старијој католичкој цркви. У селу познатом као питомо место, увек топло дочекују госте, као и нас, уз добро нарасле кифлице бачких домаћица.